Особе које болују од мигрене, могу да осете појачане тегобе када нагло захладни или нагло отопли. Осећај пулсирања у слепоочницама и неиздржив бол у глави, типични су симптоми.
Подаци говоре да сваки десети становник планете има нападе мигрене који се понављају. Обично је везујемо за одрасле, међутим и деца и адолесценти могу патити због тог напорног стања.
Мигрена код деце још увек представља велику непознаницу. Код деце, али и код родитеља, она често изазива страх. „Нешто ми лупа у глави“ или „куца ми срце у глави“, то су најчешће реченице којима деца описују тегобе и бол који осећају.
„Први пут се пожалила на јак бол у чеоном делу. У први мах сам помислила да је то избегавање дечјих обавеза, али с обзиром на то да се понављало на неких недељу дана, упалио ми се аларм у глави.
Почела сам да истражујем. Када сам кренула да истражујем, у консултацији са докторима, схватила сам да постоји могућност да је у питању дечја мигрена“, каже родитељ Радмила Павловић Милошевић.
Како се манифестује
Мигрена се код деце најчешће манифестује јаком, пулсирајућом главобољом у пределу чела, очију и слепоочница, а све је праћено мучнином и повраћањем.
Дели се на два облика: мигрену са ауром и без ауре. Ауре могу бити визуелне, са бљесковима светлости или линијама у видном пољу.
„Један читав дан, пре него што ће почети главобоља, дете се жали на учестало зевање, умор, поспаност, има честе промене расположења, чак исказује агресивност и депресивност, појачану потребу за уносом слаткиша или течности“, указује проф. др Јасна Јанчић, неуропсихијатар.
Каква је терапија
Будући да специфични тестови за препознавање мигрене не постоје, лекар једино детаљним неуролошким прегледом и разговором са дететом и родитељем може да постави дијагнозу и одреди одговарајућу терапију.
„Уколико говоримо о акутној терапији, можемо се одлучити за такозвану стратификовану терапију, где ћемо у зависности од јачине бола дати и одређену врсту лека или се, пак, одлучити за терапију корак по корак: где ћемо прво ићи блажим лековима, као што су ибупрофен или бруфен“, објашњава докторка Јанчић.
Додаје и да уколико главобоља не прође, прелази се на триптане, специфичне лекове, који поред тога што доводе до престанка мигрене спречавају и другу симптоматологију: повраћање, мучнину, фото и фоно-фобију.
Шта су окидачи
Окидачи за мигренозни напад, осим наследних склоности, могу бити и промене у свакодневној рутини – прескочен оброк, претерана физичка активност, недовољно сна, дехидратација или стрес.
У борби против мигрене, хроничног обољења које почиње у детињству и може да траје читав живот, од помоћи су здрав начин живота, адекватна терапија и едукација родитеља.
Преузмите андроид апликацију.
