Цене нафте на пумпама у Србији благо су осцилирале последња два месеца, а генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић истиче да је данас донета нова уредба којом се регулишу цене два најпродаванија деривата – евродизела и безоловног бензина.
“У последњих недељу дана није било великих промена параметара који утичу на цену нафте коју одређује држава, једино што је курс динара према долару заправо доста пао – динар доле, динар доле и то је то”, рекао је Мићовић за РТС.
Он додаје да садашња уредба важи и овог петка.
“Разлози због којих је 2022. године донета уредба већ дуже време не постоје. У овим околностима, не само Србија, него цело регионално и глобално тржиште нафте функционише”, каже Мићовић.
Мићовић је подсетио да је криза нафтног тржишта почела још од короне.
Како је објаснио, онда се очекивало да ће од трећег квартала 2022. бити превазиђени сви ти утицаји короне, а дошла је 2022. са својим новим поремећајем везаним за сукоб у Украјини, још већим него што је био онај у корони, тако да још та ситуација тада није била стабилна и било је смисла да се донесе уредба.
“Влада је 2022. године, заправо на терет дистрибутера нафтних деривата, на терет државног буџета, смањењем марже и смањењем акциза, омогућила грађанима и привреди да купују гориво по неким умеренијим ценама. Тај период је прошао, акцизе су увелико враћене на свој номинални ниво и повећане, али ова контрола марже је једина остала”, напоменуо је Мићовић.
Према његовим речима, питање је да ли то одговара возачима дугорочно.
“Оваква ситуација не омогућава инвестиције и сад на дужи рок, прво губимо неке бензинске станице, јер уредба има и ону заштићену цену за пољопривреднике, 179 динара, која је довела до тога да је прошле године 50 бензинских станица нестало и то у малим местима”, навео је Мићовић.
Додао је да то ни за кога није добро.
Како је наведено, регулисане цене имају и неке земље у региону, неке укидају од овог месеца, као што је случај са Хрватском.
“Не мислим да је добро што имамо ту уредбу, јер не омогућавамо озбиљан развој тог тржишта. Може да се деси и да нека компанија напусти због тога Србију, да смањимо тржишну конкуренцију, што не иде у прилог никоме. По нашем закону о трговини, трговина је слободна. А у одређеним околностима, као што је била 2022. година – да, биће под контролом. Све земље су тада имале ове мере које је имала Србија, оваквог или онаквог интензитета, али по правилу краћег трајања”, рекао је Мићовић.
Према његовим речима, Хрватска је укинула контролу цена, а иначе Црна Гора и Северна Македонија су и раније имале државно регулисану цену и наставиле су.
Влада Србије продужила је уредбу о ограничењу цена нафтних деривата на још шест месеци.
Највиша цена евродизела са ПДВ-ом ограничена је на просечну велепродајну цену увећану за 17 динара. Исто толико износи и максимална цена бензина европремијум БМБ 95.
У односу на претходну уредбу, с краја јануара 2025. године, додатак на велепродајну цену је повећан са 16 на 17 динара.
Цена евродизела намењена регистрованим пољопривредним газдинствима задржана је на нивоу од 179 динара по литру.
Анализе у свету показују да је светско нафтно тржиште нестабилно.
“Ризици су велики, али погледајте шта се дешава са ценама сирове нафте. Оне уопште нису под утицајем тих претњи, уопште не доживљавају неки бум, понуда и потражња су усклађени. Понуда и потражња су на оном нивоу који омогућава овакав ниво стабилности, у коридору цена је између 65 и 75 долара по барелу”, истакао је Мићовић.
У 18. пакету санкција Русији највише су погођене руске нафтне компаније и руска нафта, цена руске нафте је била ограничена на 60 долара, сада је 47 долара и анализе у Европи показују да то може утицати на снабдевање, посебно европског тржишта.
Мићовић је истакао да санкције функционишу тако што европске земље и земље групе Г-7 не дозвољавају својим осигуравачима, својим банкама, својим бродарима, да учествују у трговини.
“Нико није послао ратне бродове да лове по морима танкере који нису у том систему. Тако да паралелно, поред тог система где су западни логистички канали, имате и оне који нису у оквиру тога. Сви они и даље транспортују нафту, и даље се плаћа директно између Русије и њених купаца, између Ирана и купаца. То све функционише, али не том логистиком која је подржана са запада”, рекао је Мићовић.
Мићовић је навео да Србија не увози руску нафту, међутим, отежан је транспорт у целом свету.
Истакао је да сама чињеница да је Нафтна индустрија Србије од 10. јануара на листи ОФАК-а и да сваког месеца или свака два месеца се разматра ниво неких одобрења доводи у ризик наше снабдевање – то је специфичност нашег тржишта.
Око 80 одсто укупне потрошње деривата нафте у Србији потичу из рафинерије Нафтне индустрије Србије.
“То је заиста озбиљан проблем, али ми не можемо готово ни на шта ту да утичемо. У питању је сукоб који се дешава на релацији САД и Русије. Нафтна индустрија Србије би била обухваћена санкцијама тако што је америчка страна руској довела санкције, рекао је Мићовић.
Мићовић је рекао да већ данас у Србији постоје нафтне компаније које су потпуно прешле на самостално снабдевање из својих извора из увоза, неке су у неком комбинованом режиму.
“Што се тиче нафтних компанија, постоји одређени капацитет и он је непромењен капацитет да увозе деривате нафте, могу да удвоструче те количине, али проблем је у логистици. Улазимо у август, када традиционално ниво Дунава није такав да омогућава пун транспорт, бродови се често товаре, и било је сад у претходних пар месеци 40-50 одсто укупне запремине, што знатно поскупљује, а у овим околностима не омогућава пуну реализацију тог увоза”, рекао је Мићовић.
Истакао је да је сада за нијансу тежа ситуација него пролетос.
“Залихе су ту – и комерцијалне залихе, и оперативне залихе, и обавезне резерве“, закључио је Томислав Мићовић.
Преузмите андроид апликацију.
