Атмосфера на Месецу не садржи довољно кисеоника за живот људи, али испод његовог стеновитог слоја постоји довољно кисеоника да омогући живот осам милијарди људи, показује најновије истраживање.

Истакнути научници предвођени Џоном Грантом тврде да Месец садржи много минерала који су уско повезани с кисеоником те да би се испод површинског стеновитог слоја под називом реголит могло налазити довољно кисеоника за преживљавање осам милијарди људи у периоду од 100.000 година.
Научни прорачуни су базирани на податку да је човеку потребно 800 грама кисеоника дневно како би преживео, а реголит је дубок око 10 метара. Месечев реголит је сачињен 45 посто од кисеоника, који је чврсто везан за минерале попут силицијума, алуминијума те оксида гвожђа и магнезијума, преносе агенције.
Како би кисеоник био доступан, потребан је процес екстракције који је једноставан. Тај систем троши пуно енергије, а како би био одржив, морао би имати подршку соларне енергије или других извора енергије доступне на Месецу.
Аустралијска свемирска агенција и америчка свемирска агенција НАСА су у октобру потписале уговор о слању ровера на Месец с циљем прикупљања месечевог камења и покушаја екстракције кисеоника из њега.
Научник је говорио и о развоју експерименталног реактора с белгијском компанијом како би се унапредио процес стварања кисеоника електролизом. Нова технологија би могла бити послата на Месец до 2025. године у склопу мисије Европске свемирске агенције базиране на коришћење ресурса.
Poginuo Glen De Vris – leteo u svemir sa Bezosom prošlog meseca
Преузмите андроид апликацију.