Око 64% Европљана оценило је своје ментално здравље као “добро”, што је наставак благог опадања у односу на претходне године, док 36% грађана има проблеме са менталним здрављем, 9% њих оцењује га као “лоше”, показао је Здравствени извештај за 2025. годину немачке фармацеутске групације Штада, саопштено је данас.
Главни фактори стреса су финансијске бриге (26%) и стрес на послу (24%).
Србија међу првих пет земаља
Србија се налази међу првих пет европских земаља, чији грађани (74%) своје ментално здравље оцењују као добро, исто тако и Швајцарска, а испред њих су Румунија (84%) и Бугарска (80%).
Половина Европљана покушава да се самостално носи са изазовима менталног здравља, а најчешћи начини су време проведено са породицом и пријатељима (27%) и физичка активност (17%).
Како је наведено, 17% грађана Европе користи неки облик стручне или структуриране подршке: терапију, дигиталне апликације или рад са стручњацима.
Више од 31% грађана не чини ништа за своје ментално здравље, а као главне разлоге наводе неефикасност постојећих решења, недоступност или финансијске баријере.
Сагоревање на послу и даље на високом нивоу, 66% Европљана каже да је искусило сагоревање на послу, док је 31% тренутно у стању сагоревања или близу њега.
Дигитализација повећала напетост
Најпогођеније групе су жене (71%) и млади од 18 до 34 године (75%).
“Ови подаци указују на хитну потребу да се сагоревање на послу препозна као стање са озбиљним физиолошким последицама, као и да се развију циљана решења подршке”.
Око 38% Европљана тренутно може да ради делимично или у потпуности од куће, док 58% њих каже да не може.
Они који имају могућност рада од куће су грађани Велике Британије (47%), Холандије (45%) и Ирске (43%).
У Србији 68% грађана каже да нема могућност рада од куће, а у стопу их прате и грађани Мађарске (66%), Чешке (65%) и Словачке (62%).
Истраживање је показало да дигиталне навике имају двоструки утицај, јер нуде повезаност, али повећавају стрес, нарочито међу младима.
Млади и економски изазови
Наведено је да 50% Европљана није заинтересовано за дигитални детокс, док 36% разматра привремено повлачење са друштвених мрежа како би побољшали фокус и продуктивност, имали више времена за породицу, али и смањили стрес и анксиозност.
Грађани Србије предњаче по спремности за дигитални детокс, одмах уз Ирце и Бугаре.
Најмање су спремни Холанђани, Белгијанци и Французи.
Истакнуто је да жене и млади показују највеће интересовање за дигиталним детоксом, док старије групе ређе осећају потребу да смање употребу дигиталних платформи.
Млади од 18 до 34 године највише осећају терет економских изазова, притиска на послу и прекомерне изложености друштвеним мрежама.
Старији од 55 година суочавају се са усамљеношћу и бригом о здрављу, а жене су више погођене стресом, анксиозношћу и недоступношћу ментално-здравствене неге.
Штада Здравствени извештај 2025 указао је, како се наводи, на јасан раскорак између раста свести о менталном здрављу и доступности конкретне подршке.
“Док грађани све више препознају важност бриге о менталном благостању, без системских решења (приступачне неге, бољих радних услова и здравијих дигиталних навика), трајно побољшање неће бити могуће”, пише у саопштењу.
Вечно питање на које жене покушавају да пронађу одговор је – Да ли хлеб гоји?
Преузмите андроид апликацију.
