Закон о заштити потрошача Србије се мења и најкасније у другом кварталу следеће године биће имплементиране три нове европске директиве.
Оне се односе на нове трендове на тржишту, посебно на маркетинг на интернету. Ово би, како сазнајемо у Сектору за заштиту потрошача Министарства унутрашње и спољне трговине, требало да доведе до боље информисаности потрошача о њиховим правима, строже кажњавање трговаца, већу правну сигурност приликом закључења уговора о испоруци дигиталног садржаја и дигиталних услуга.
Практично посматрано, три нове директиве се односе на куповину преко интернета, транспарентност приликом одређивања цена, права купаца током коришћења бесплатних онлајн услуга.
У потрошачким организацијама кажу да је питање колико ће то крајњи потрошачи осетити у пракси, будући да је већина одредби у Закону о заштити потрошача идентична као у ЕУ, али наши грађани ипак не уживају у истим правима, јер се закон споро спроводи у пракси.
Вишња Ракић, помоћник министра трговине за потрошаче, каже да се једна од директива односи на уговоре закључене у и ван пословних просторија (нпр. у потрошачевом дому) или на даљину (нпр. на интернету).
„Овом директивом прописују се додатни захтеви у погледу информисања за пружаоце интернет услуга.
Такође, прописане су ригорозније санкције за трговца и то, предвиђена је могућност изрицања новчаних казни у износу од најмање четири одсто годишњег промета трговца или до два милиона евра ако информације о годишњем промету трговца нису доступне – објашњава Ракић.
Директива која се односи на о уговоре о купопродаји робе требало би да, пре свега, регулише субјективне и објективне критеријуме који морају бити задовољени да би се роба сматрала саобразном.
Циљ ове директиве је да обезбеди правилно функционисање унутрашњег тржишта, да прецизира одредбе које се односе на усклађеност робе са уговором (саобразност), на правне лекове у случају несаобразности робе са уговором, на начине остваривања потрошачких права и на гаранцију.
„И трећа директива се бави одређеним аспектима уговора о испоруци дигиталног садржаја и дигиталних услуга, односно уговорима у којима трговац испоручује потрошачу дигитални садржај или дигиталне услуге, а потрошач плаћа или се обавезује да ће да плати предвиђену цену. Дигитални садржај укључује рачунарске програме и мобилне апликације, као и видео-садржаје и звучне датотеке у дигиталном облику. Дигиталне услуге укључују рачунарске услуге и друштвене медије“ истиче Вишња Ракић.
Како објашњава, предвиђена је одговорност трговца за сваку неиспоруку дигиталног садржаја или дигиталне услуге, за неусклађеност дигиталног садржаја или дигиталне услуге које постоје у тренутку испоруке и која постане очигледна у року од две године од закључења уговора.
Преузмите андроид апликацију.
