Министар туризма и омладине Хусеин Мемић рекао је да је укупан број туриста који су Србију посетили ове године повећан за 6,6 одсто и да би ова година могла да се заврши са најбољим туристичким резултатом у својој историји, као и да је један од приоритета да се гости дуже задржавају у Србији и да туристички промет све више обухвати и дестинације које до сада нису биле у првом плану.
Током првих шест месеци забележено је више од 2,1 милион долазака туриста и готово шест милиона ноћења, а раст бележи број и домаћих и страних гостију.
„Традиционално, Београд је најпосећенија туристичка дестинација у Србији, али охрабрује чињеница да раст бележимо и у другим деловима земље. У првих шест месеци ове године главни град је остварио 1.796.583 ноћења, што је 7,7 одсто више него у истом периоду прошле године. На другом месту је Златибор, са 661.158 ноћења и растом од 6,1 одсто, док се међу бањским дестинацијама посебно издваја Врњачка Бања, која је остварила 294.833 ноћења, што представља раст од 6,6 одсто“, навео је Мемић у интервјуу за данашњу Политику.
Он је истакао да је важно да се туристички потенцијал развија равномерно и да гости открију различите делове Србије, због чега држава наставља са улагањима у инфраструктуру и нове туристичке садржаје.
„Добар пример је стаклени видиковац на Каблару, нова атракција западне Србије која ће привући додатне домаће и стране госте и допринети развоју локалне заједнице“, рекао је Мемић.
Резултати летње туристичке сезоне показују позитиван тренд и континуирани раст интересовања за Србију, како међу домаћим, тако и међу страним туристима, истиче Мемић.
Он је додао да је према последњим подацима Републичког завода за статистику, у јуну остварено 1.141.709 ноћења, као и да се подаци за јул, који је један од најзначајнијих месеци летње сезоне, тек очекују.
Највише страних гостију у Србију долази из Руске Федерације, Турске и земаља региона, пре свега из Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Црне Горе, а из далких крајева најчешће нас посећују туристи из Кине, навео је Мемић.
Министар је истакао да Немачка и Бугарска такође традиционално спадају у значајна емитивна тржишта за Србију.
Осим Београда, у којем је у првих шест месеци ове године остварено 1,5 милион ноћења, што је раст од 8,2 одсто у односу на исти период прошле године, туристима су привлачни Нови Сад, Ниш, планине и бање, али и дестинације које нису биле у првом плану.
„Посебно бих издвојио Голубац и читаво Подунавље, Пештерску висораван, Нови Пазар, као и бројна сеоска туристичка домаћинства“, навео је Мемић.
Према последњим доступним подацима Републичког завода за статистику, просечна дужина боравка туриста у Србији у јуну износила је 2,83 дана. Када посматрамо најзначајније туристичке центре, гости се најдуже задржавају у бањским местима, где је просечан боравак 3,44 дана, док у планинским центрима износи 3,15 дана, каже Мемић.
„Када је реч о попуњености смештаја, према последњим доступним подацима Евростата за мај, у просеку је у хотелима и сличном смештају у Србији износила 53,6 одсто. Ови подаци нам показују да Србија има добру основу, али и простор за даљи раст. Један од наших циљева је да не само привучемо што већи број туриста већ и да продужимо и њихов боравак“, нагласио је Мемић.
Као добар пример навео је Златибор, који је раније био препознат као дестинација пре свега за зимски одмор, а сада је популаран током целе године.
Домаћих туриста било је 1.040.616, што је раст од 8,1 одсто, док је број страних гостију достигао 1.074.532, што представља раст од 5,3 одсто. Према подацима које је изнео Мемић, остварено је 2.925.311 ноћења, што је 5,4 одсто више него у истом периоду прошле године.
Ови резултати су добар показатељ да Србија наставља да јача и као домаћа и као међународна туристичка дестинација.
„Ваучери су се показали као једна од најуспешнијих мера за развој домаћег туризма, јер истовремено подстичу туристичку привреду и грађанима омогућавају да одмор проведу у некој од домаћих дестинација. Ове године били су намењени пензионерима чија пензија не прелази 80.000 динара, пре свега зато што су управо они претходних година били међу најбројнијим корисницима ове мере“, рекао је Мемић.
Министар је објаснио да се на овај начин пензионерима омогућава да лакше планирају и приуште себи одмор, али и да је жеља да их се додатно подстакне да упознају различите делове Србије.
„Истовремено, ова мера значи додатну потрошњу у нашим бањама, на планинама и у другим туристичким местима, па од ње корист има и локална туристичка привреда. Колико је интересовање и ове године било велико, најбоље показује податак да је свих 30.000 пријава поднето у рекордном року“, нагласио је Мемић.
Иако домаћи туризам бележи раст, постоје области на којима још треба радити, каже Мемић, а један од важних изазова је видљивост руралних подручја, јер наша села имају много тога да понуде.
„Зато смо развили платформу ’Села Србије’ која на једном месту промовише сеоска туристичка домаћинства, локалне произвођаче, туристичке водиче и туристичке садржаје. Настављамо да улажемо у развој руралног туризма. Ове године за те намене определили смо 150 милиона динара, уз подстицаје до 2,9 милиона динара по пројекту“, рекао је Мемић.
Гламоћић: Има простора за повећање аконтне цене сунцокрета, нуде се цене од 50 динара
Преузмите андроид апликацију.
