Мексико Сити или како Мексиканци називају свој главни град, Ciudad de México, један је од највећих градова света, који броји око 23 милиона становника.
Град се налази на надморској висини од 2240 m, на месту некадашњег језера Тескоко. Данас тло полако тоне, јер његове мочварне одлике не могу да носе масивне објекте који красе овај прелепи град у којем се преплићу лепоте мезоамеричких цивилизација и шпанских раскошних грађевина.
Немојте се изненадити ако осетите подрхтавање тла. То је овде „нормална“ појава. Прихватили смо ту чињеници и кренули у обилазак овог занимљивог града.
Мексико Сити, спој богатства и сиромаштва, модерне архитектуре и старих четврти, мезоамеричке цивилизације и шпанских освајача, само су неки од разлога зашто га треба посетити. Писати о Мексику је веома тешко, јер изискује велики број страница, те сам одлучила да се у овом тексту држим само главних туристичких тачака у највећем граду Мексика. Музика, храна, менталитет људи Мексика су теме које захтевају посебан текст како би се дочарала сва пуноћа укуса, боје, весела музика и исти такав менталитет људи.
Када сам одлучила да ће једна од мојих следећих дестинација бити Мексико, суочила сам се са питањима драгих људи о сигурности, јер на телевизији мало мало па осване неки мафијашки обрачун. Међутим, ниједну непријатну ситуацију нисам доживела у Мексику. Држали смо се проверених рута, нисмо баш пешачили кроз фавеле. Метро смо користили без икаквог проблема, али смо ипак највећи део града препешачили, уживајући у његовој несвакидашњој архитектури и људима који су веома пријатни и непроцењиво харизматични.
За све који воле да шетају, улица Реформа је тачка од које све почиње. Она спаја све главне знаменитости овог мегалополиса; на једној страни Зокало, стари град, а на другој Парк Чапултепек, који је посебно место за које треба да издвојите неколико дана да би спознали све његове тајне и благодети.
Авенија Реформе (Pasao de Reforma)
Ова авенија је највећа улица која се протеже кроз Мексико Сити, направљена по узору на велике европске метрополе. Како се крећете Реформом, наићи ћете на десетине споменика, од кога су најпознатији споменик Кристоферу Колумбу и споменик „Анђео независности“, саграђен у част независности Мексика од Шпаније.
Улицу Реформу, као и остале делова града, красе изузетно лепи дрвореди Жакаранде, прекрасних љубичастих цветова. Такође, своје место на Авенији Реформа, нашле су многе пословне зграде импозантних висина издигнутих изнад љубичастих крошњи. Занимљиво је рећи да је град изузетно чист. Иако велик, канте за отпатке нису постављене на сваком ћошку, али су Мексиканци научили да са собом носе свој отпад и тако чувају чистоћу града. Тако је бар са оним деловима куда смо се ми кретали.
Парк Чапултепек (Bosque de Chapultepec) и Нацонални музеј антропологије( Museo Nacional de Antropología)
Парк Чапултепек представља зелену оазу у сред центра мегалополиса. У једном делу парка, дочекала нас је статуа бившег председника СФРЈ, Јосипа Броза Тита, који је за време комунистичке власти у Мексику био веома поштован.
Парк-шума Чапултепек, два пута већи од Централ парка у Њујорку, је оаза мира и чистог ваздуха за све становнике главног града Мексика. У парку су смештени језеро, зоолошки врт, ботаничка башта, разни садржаји за релаксацију. Уздигнут на брду парка Чапултепека, налази се дворац који је служио као одбрана града од америчких снага 1847.године.
Такође, у овом парку смештен је и Антрополошки музеј, најзначајнији музеј народа Мексика, у коме можете видети остатке цивилизација које су насељавале ове територије, од Олмека, Запотека, Толтека, Астека, Маја итд. Ово је заправо јединствена ризница културног наслеђа индијанских народа са простора Мезоамерике.
Стари град (Centro Historico de la Ciudad de Mexico)
Управо на овом месту, Астеци су основали град 1325. године и дали му име Теночтитлан. Како легенда каже, бог Сунца је свом народу дао задатак да пронађу нову домовину, тамо где орао седи на кактусу и једе змију. Усред језера Тескоко су затекли ову сцену. И управо ова три симбола, орао, змија и кактус су елементи грба Сједињених Мексичких Држава. Заправо овај предео је био стратешки доброг положаја, погодан због плитких језера, која су била извор воде и рибе. Баш на овом месту, налазио се град са Великим храмом, чији су остаци још увек присутни у самом центру Мексико Ситија.
Данас се овде налази огроман трг Зокало (Zocalo), један од највећих тргова на свету, одмах после трга у Москви и Пекингу, величине девет квадратних километара, заштићен од стране Унеска, део је историјског дела Мексико Ситија.
Доминантна грађевина на познатом мексичком тргу је катедрала Метрополитана, саграђена од камења остатака некадашњих пирамида града Теночтитлана. Овако масивна грађевина, саграђена од стране шпанских освајача, не оставља никог равнодушним. Али нажалост, масивност грађевине не одолева овом трусном подручију. Песковито тло је додатно допринело да читав историјски део Сјуидад де Мексика полако тоне.
Такође, на тргу Зокало налази се Национална палата чија је читава унутрашњост осликана муралима чувеног Дијега Ривере.
И баш на том месту, где се сусрећу наслеђа шпанских досељеника и остаци некадашњег астечког града, пажњу су нам привукли Индијанци, са перима на главама, који уз музику и употребу биља врше обред скидања злих сила. За тренутак као да смо се нашли у времену старе цивилизације Астека.
Палата лепих уметности (Palacioo de Bellas Artes)
Палата лепих уметности, саграђена од најфинијег мермера из Италије и керамике из Печуја, главно је место културних дешавања Мексико Ситија. На овом месту се такође могу видети дела Дијега Ривере.
Одмах поред Палате лепих уметности смештен је парк под називом Аламеда централ, у чијем се средишту налази прилично велики спомених саграђен од белог мермера посвећен мексичком председнику индијанског порекла Бениту Хуарезу.
Плутајуће баште (Xochimilco)
Ако дођете у Мексико, никако немојте прескочити посету плутајућој башти Сочимилко. Сочимилко је проткан каналима за наводњавање, који су остаци воденог транспортног система Астека. Лагано пловећи кроз канале, уз звуке маријачија, текилу, возитe се шареним бродићима кроз несвакидашње пределе, вештачка острва тзв „Чинампе“. Ова острва су прављена од трске које су увезане, па се блатом прекривају и тако су се користиле за сејање усева, који су наводњавани из канала измећу острва.
Музеј Фриде Кало
Ова славна уметница рођена је у Којоакану, некада малом месту, а данас делу Мексико Ситија. Сликајући сопствена искуства, њени радови су шокантни у приказима бола и тешког живота жена. Чак педесет пет од њених сто четрдесет три слике су аутопортрети. Била је под утицајем аутохтоне мексичке културе, чије је виђење сликала јаким бојама.
Музеј пружа увид у, не само дела, већ и живот ове познате сликарке.
Теотивакан (Teotihuacan)
Педесетак километара од мексичке престонице, налази се локалитет Теотивакан, Унеско заштићено подручије. На путу до локалитета могу се видети шарене фасаде фавела, које у својим уским улицама крију не тако раскошну страну Мексика. То су најсиромашнији предели Мексико Ситија, и нимало сигурни.
Локалитет некадашњег града Теотивакана, из преастечког доба чији назив на астечком језику значи „Место где човек постаје Бог“, заправо и јесте божанско. У самом центру наилази се на остатке храма посвећеног богу Кецалкоатлу, пернатој змији, коју се древне цивилизације овог подручија веома поштовале.
Недалеко од храма, пролазеће кроз Авенију мртвих издиже се масивна пирамида Сунца, доминантна грађевина на овом локалитету.
На другом крају Авеније смештена је нешто мања пирамида Месеца, са које се пружа прелеп поглед на читав локалитет. Још увек се са сигурности не зна ко је и када је саграђен овај велелепни град, али једно је сигурно, да је у њему било мноштво храмова и палата.
Главни производ града Теотивакана јесте опсидијан, вулканско стакло, које данас има изразиту вредност, а од кога су се производили ножеви, стреле и мачеви.
Иако су Шпанци својим доласком на простор Мезоамерике, извршили снажан утицај на народе које су затекли, а пре свега у културном и религијском смислу, ипак се свуда примећују остаци шаманске традиције код данашњих становника Мексика. Ово посебно постаје видљиво у периодима равнодневнице када је читав простор Теотивакана затворен за туристе јер многи потомци мезоамеричких народа долазе у окриље пирамида Сунца и Месеца, вршећи ритуале.
Уколико сте љубитељ модерних градова, али исто тако волите историју и приче о древним народима, а уз то волите и добру храну и маријачије, онда несумљиво да је Мексико Сити локација коју треба да посетите.
Аутор текста: Ми.Ма.
Преузмите андроид апликацију.
