Европска унија суочава се са највећим приливом миграната од 2015. године, имајући у виду да рекордан број људи долази у Италију и Грчку, што представља велико оптерећење за механизме за пријем.
Ове године земље чланице постигле су историјски договор о кључним законима о азилу и миграцијама и склопиле договоре са земљама где су мигранти у транзиту.
Централно-медитеранска рута у првих седам месеци 2023. године и даље је била најпопуларнија за мигранте. Они који користе ову руту често крећу на пут ка северној Африци и Турској, прелазећи Средоземно море да би стигли до Италије. Више од половине покушаја улазака, њих 89.047, регистровано је на овој рути, наводи Европска агенција за граничну и обалску стражу (Фронтекс).
Агенција је упозорила да би појачани миграциони притисак на ову руту могао да се настави наредних месеци, јер кријумчари нуде ниже цене за пролаз кроз Средоземно море, с обзиром на велику конкуренцију међу криминалним групама.
Средоземно море је, према наводима Фронтекса, и даље опасно, јер је у првих седам месеци ове године нестало више од 2.060 миграната.
Према подацима Међународне организације за миграције, више од 1.800 људи је погинуло ове године у бродоломима на централној медитеранској миграционој рути, најсмртоноснијој на свету.
Западнобалканска рута је и даље популарна, мада је Фронтекс пријавио је пад дуж ове друге најпопуларније руте, који се односи на број нерегуларних долазака у ЕУ преко региона који обухвата Албанију, БиХ, Црну Гору, Северну Македонију, Србију и подручје Косова и Метохије.
Забележено је више од 52.200 таквих долазака, што је пад од 26 одсто, до којег је, углавном дошло због строже визне политике.
Иако се број миграционих кампова на југу БиХ значајно смањио, ова земља наставља да функционише као транзитно подручје за мигранте на путу ка ЕУ.
Трендови предвиђају континуиран прилив, укључујући због уласка суседне Хрватске у шенгенски простор у јануару 2023. године.
У Словенији је број евидентираних илегалних улазака између јануара и јула значајно порастао у односу на 2022. Подаци које је објавила полиција показују повећање са 10.103 на 26.871.
Хрватска је и даље главна тачка уласка, када су у питању илегални уласци, пошто бележи 25.431 пресретнутих случајева, у поређењу са 8.330 у истом периоду прошле године.
У Србији је ситуација, у погледу бројева, непромењена. Од почетка године кроз прихватне центре у Србији прошло је око 73.000 миграната.
У суседној Мађарској је влада премијера Виктора Орбана ослободила из затвора 1.400 осуђених кријумчара људи и дала им три дана да напусте земљу у априлу. Европска комисија је прошлог месеца покренула правни поступак против Мађарске.
ЕУ је предузела низ акција у борби против нерегуларних миграција.Тако су државе чланице ЕУ постигле историјски договор о два кључна закона укључена у Нови пакт о азилу и миграцијама у јуну ове године.
Према новом плану, захтеви за азил биће обрађени у року од 12 недеља и сви мигранти морају бити распоређени међу 27 држава ЕУ на основу БДП-а и становништва.
Циљ је да се оствари 30.000 премештаја на годишњем нивоу.
Овакав компромис успоставља нови механизам солидарности и предвиђа да прихватање избеглица више не буде добровољно, већ обавезно.
Земље које не желе да приме избеглице биће принуђене да плате 20.000 евра одштете по особи. Уколико дође до кризе, Европска комисија би донела одлуку да ли је некој земљи потребно исказати солидарност у случају великог пораста долазака.
Осим што се фокусира на унутрашње, ЕУ се бави и екстерним димензијама миграција.
ЕУ је у јулу потписала Меморандум о разумевању са Владом Туниса. Европска комисија жели да прошири сарадњу са Тунисом у миграционој политици у покушају да се заустави растући прилив миграната и избеглица које пролазе кроз или одлазе директно из Туниса на путу ка Европи, преко Италије.
Док многи критикују меморандум као неетички и „јако проблематичан“, између осталог због нехуманог поступања Туниса према мигрантима, други га описују као прави корак ка трајном смањењу броја имиграната у Европи.
Европска комисија жели да стави на располагање 105 милиона евра за операције потраге и спасавања и репатријацију миграната и 150 милиона евра субвенција за државни буџет Туниса.
Осим тога, ова земља може да се нада јефтиним кредитима до 900 милиона евра за дугорочну економску и финансијску стабилизацију.
Пет стубова меморандума – макрофинансијска помоћ, економски односи, енергетска сарадња, миграције, међуљудски контакти – следе стратегију Комисије која укључује свестране договоре који прате сарадњу у борби против кријумчара, уз снажно убрзање економских и политика одрживог снабдевања енергијом.
Споразум је улагање у наш заједнички напредак, стабилност и будуће генерације, рекла је председница Комисије Урсула фон дер Лајен.
Severna Koreja lansirala nekoliko krstarećih projektila prema Žutom moru
Преузмите андроид апликацију.
