На светским тржиштима долар је ојачао према кошарици валута и прошле недеље трећи пут заредом, док се кретање евра и даље креће испод нивоа од једног долара јер амерички Фед има више простора за повећање камата у циљу сузбијања инфлације него друге средишње банке. Доларов индекс, који показује кретање вредности америчке према осталих шест најважнијих свјетских валута, ојачао је прошле недеље 0,7 посто, на 109,50 бодова и достигао нови највиши ниво у 20 година.
Притом је долар према европској валути стагнирао, па је цена евра у петак износила 0,9965 долара, готово исто као и недељу дана пре, пише Сеебиз.
Ниво долара порастао је према јапанској валути готово 2 посто, на 140,12 јена, највишу разлику у 24 године.
Јачање долара треће недеље заредом захваљује се порукама из америчке средишње банке о даљњем агресивном заоштравању монетарне политике како би се зауздала инфлација, која помало попушта, али се и даље креће недалеко највиших нивоа, више од 40 година.
Након што је пре недељу дана председник Феда Јероме Поwелл поручио да је неко време привреди потребна оштра монетарна политика како би се инфлација ставила под контролу, сличне поруке послали су и други челници америчке средишње банке.
Међу осталим, Лоретта Местер, председница огранка Феда у Цлевеланду, казала је да ће средишња банка морати повећати камате изнад 4 посто почетком идуће године и држати их неко вријеме на том нивоу како би свела инфлацију на циљани ниво Феда, а да због тога расту ризици од рецесије.
Фед је од марта подигао камате за 2,25 постотних бодова, а очекује се и даљње повећање камата већ у септембру.
Притом је долар према европској валути стагнирао, па је цена евра у петак износила 0,9965 долара, готово исто као и недељу дана пре, пише Сеебиз.
Ниво долара порастао је према јапанској валути готово 2 посто, на 140,12 јена, највишу разлику у 24 године.
Јачање долара треће недеље заредом захваљује се порукама из америчке средишње банке о даљњем агресивном заоштравању монетарне политике како би се зауздала инфлација, која помало попушта, али се и даље креће недалеко највиших нивоа, више од 40 година.
Након што је пре недељу дана председник Феда Јероме Поwелл поручио да је неко време привреди потребна оштра монетарна политика како би се инфлација ставила под контролу, сличне поруке послали су и други челници америчке средишње банке.
Међу осталим, Лоретта Местер, председница огранка Феда у Цлевеланду, казала је да ће средишња банка морати повећати камате изнад 4 посто почетком идуће године и држати их неко вријеме на том нивоу како би свела инфлацију на циљани ниво Феда, а да због тога расту ризици од рецесије.
Фед је од марта подигао камате за 2,25 постотних бодова, а очекује се и даљње повећање камата већ у септембру.
Према проценама на тржишту новца, постоји око 70 посто изгледа да ће Фед у септембру камате повећати за 0,75 постотних бодова. Процјењује се, такође, да би до краја године могле износити 3,7 посто, а до марта идуће године и 4 одсто.
Камате ће ускоро поновно повећати и Еуропска средишња банка (ЕЦБ), с обзиром на то да је инфлација у еврозони у августу досегнула нову рекордни ниво од 9,1 одсто.
Након што су у јулу повећали камате за 0,50 постотних бодова, челници средишње банке поручују да ће у септембру поновно подићи цену новца, а неки предлажу повећање и за 0,75 постотних бодова. Стога ће идуће недеље у фокусу улагача бити седница челника ЕЦБ-а.
Иако ће ЕЦБ и Фед ускоро поновно ће подићи каматне стопе, курс евра се и даље креће на најнижем нивоу у 20 година, испод једног долара.
Фед ипак има више простора за повећање камата у односу на остале највеће средишње банке у свету.
Преузмите андроид апликацију.
