Кец, двојка, тројка – мушко шишање незамисливо је без машинице, а некада су се бербери у свом занату ослањали само на маказе, све док се није појавио Никола Бизумић.
Никола Бизумић рођен је 1823. у Нерадину, недалеко од Ирига, на нешто више од пола сата вожње од Новог Сада.
У Ириг је отишао да учи берберски занат, а ту му се родила идеја – ручна машиница за шишање.
Био је сигуран да се процес шишања може убрзати, учинити прецизнијим и лакшим, али за реализацију његове идеје било му је потребно 100 форинти.
Они који су га занату научили у Иригу нису имали разумевања за његову визију, а срећу и новац за то није пронашао ни у Руми.
Без новца и наде у својој околини, 1855. године запутио се у Велику Британију, тачније, у Лондон.
Управо у престоници Енглеске нашао је оно што је тражио – људе који ће финансирати производњу и патентирање његовог изума.
Његова ручна машиница, касније прозвана „нуларица“, брзо је „освојила“ Европу, па и свет.
Он је, како би се прилагио средини, узео псеудоним Џон Смит.
Успех његовог изума видео се и кроз његов финансијски препород. Од некадашњег младића из сиромашне породице Бизумић, Никола је постао богати предузетник у лондонској вили, а његово богатство процењено је на 22 милиона стерлинга.
Ако у обзир узмемо да је то било пре више од једног века, те да се вредност новца услед инфлације драстично променила, та сума у 2023. години вредела би нешто више од 3.5 милијарди евра.
Одликован је и племићком титулом, али никада се није женио нити имао децу. То значи да је после смрти своје наследство морао наменити некоме ван породице, а он је богатство, наводно, оставио рођацима из Срема.
Ипак, до њих никада није стигла ниједна фунта, а по његовом родном селу развиле су се бројне теорије завере и приче.
О неуспешним покушајима да се наследство из Британије пребаци у Србију писале су и Вечерње Новости давне 1958. године, а до данас питање наследства остаје мистерија.
Најинтересантнији податак можда је чињеница да су сви папири Бизумића нестали из Нерадина. Нема их у црквеној књизи рођених, а нема ни Николине крштенице. Странице су исцепане.
И док неки сматрају да су Енглези дошли чак до Нерадина како би „избрисали“ траг и тако сачували свој новац, већа је вероватноћа да су мештани сами исцепали те странице, које су желели да искористе као доказни материјал и тако дођу до његовог наследства.
Његов изум касније је унапређен, када је американац Лео Вол 1921. године направио прву електричну машиницу за шишање.
Пре електрификације, ручна машиница Николе Бизумића била је коришћена по целом свету, а многи стари бербери још увек чувају примерке старог берберског алата у својим локалима.
Можете их видети и у једној од најстаријих берберница у Новом Саду, која се и дан данас налази прекопута Рибље пијаце на броју 17 Трга републике, под називом „Мушки фризер Сава“.
Преузмите андроид апликацију.
