Marsej, najvažnija luka u Francuskoj i najveći grad Provanse.
Zahvaljujući holivudskim filmovima i tome što je dom brojnim migrantima iz zemalja severne Afrike, nema posebno dobru reputaciju.
Ipak, upravo ovim došljacima Marsej duguje zahvalnost za stvaranje jedinstvene atmosfere kulturne raznolikosti zbog koje je tako poseban.
Ovaj mediteranski grad prepun je porodičnih restorančića iz kojih mirišu egzotični začini, radnji sa ručnim radovima inspirisanim afričkom umetnošću i predstavlja mesto na kom se na uzbudljiv način susreću raznovrsni umetnički uticaji.
Kulturni i umetnički potencijal grada posebno je došao do izražaja 2013. godine, kada su pokrenuti brojni infrastrukturni i kulturni projekti u sklopu njegovog proglašenja Evropskom prestonicom kulture.
Treći po veličini i najstariji francuski grad, nije blistavo lep kao Pariz, nije otmen kao Nica niti tradicionalan kao Bordo.
Naprotiv, Marsej posetiocima pre svega nudi stvaran život, u svoj svojoj jedinstvenosti – neodoljive kafee, uličnu umetnost koje se ne možete nagledati, bučne pijace i luku koja ne spava, a gde je sva prilika da će vam put preprečiti i poneki pacov.
Svoj rodni grad francuski pisac Žan Klod Izo opisao je prilično mračno, rečima da Marsej nije grad za turiste, te da u njemu nema šta da se vidi. „Njegova lepota se ne može preneti na fotografiju. Može se samo osetiti”, piše Izo.
Istina je da se ono najbolje od Marseja mora doživeti. Jedan od primera za to je poseta slavnoj pijaci: Marché de Noailles.
Obilazak njenih štandova izgleda kao veoma bučno gurmansko putovanje oko sveta: od pice, preko bouillabaisse – poznate supe od nekoliko vrsta riba sa šafranom, anisom i daškom narandže, do arapskih slatkiša, suvog i svežeg voća i začina iz Provanse.
Teško je odlučiti šta probati, ali i probiti se kroz šarenu gužvu prožetu najrazličitijim mirisima.
Kao i u većini značajnih francuskih gradova i u Marseju ćete pronaći veličanstvenu katoličku baziliku Notr Dam i druge zapanjujuće građevine (Muzej lepih umetnosti, Longchamp palata, Marsejska katedrala i dr.).
Čak i ukoliko niste religiozni vredi obići ovu baziliku koja se nalazi visoko na brdu, te je vidljiva iz gotovo svakog dela grada (za one koji ne vole da pešače, tu je autobus broj 60).
Ako vas ne impresioniraju ni donja crkva u romanskom stilu, isklesana u kamenu, niti gornja u neo – bizantskom stilu ukrašena mozaicima, pogled s brda na kojem se nalaze sigurno hoće.
Potpuni kontrast donosi Cours Julien, gradska četvrt koja predstavlja umetničko srce Marseja, a do koje vodi metro broj dva. Zidovi u Cours Julien-u su platno za mnogo više od puke ulične umetnosti.
Grafit i i murali su ovde način komunikacije, način pokazivanja strahova ili tuge, nada ili uverenja.
Umetnička dela se ovde smenjuju, dolaze i odlaze, menjaju se baš kako se menjaju i životi njihovih stvaralaca, ali i samog grada. Ova nekonvencionalna umetnička dela otkrivaju osećaje, kritikuju ili podržavaju. Daju glas onima koje nemamo gde drugde čuti.
Za ljubitelje ulične umetnosti, Marsej ima još jedan dragulj: Vieux Panier je najstarija gradska četvrt u kojoj je svaki ugao muzej za sebe. Murali su najraznovrsniji, od komičnih do apstraktnih.
Razumljivo je da se svaka šetnja po Marseju prirodno završava u Staroj luci (Port Vieux), mestu koje ne spava još od 600. godina pre Hrista kada su grčki naseljenici tu osnovali svoju koloniju i prvu luku u zapadnoj Evropi, zvanu Masalia.
Sledile su burne godine varvarskih napada i krstaških ratova, a jedan od najcrnjih momenata marsejske istorije predstavlja i ubistvo kralja Aleksandra I Karađorđevića koje se desilo u neposrednoj blizini luke 1934. godine.
Pre gotovo dva veka glavne trgovinske delatnosti su izmeštene iz luke, te ona danas ima isključivo turistički karakter.
I pored toga, autentična je i živopisna, te je nezamislivo zaobići je prilikom posete Marseju.
Uz hrskavi baget, ukusni sir i čeri paradajz iz obližnjeg marketa, piknik na otvorenom na nekoj od klupa u luci je odlična alternativa brojnim skupim restoranima za turiste.
Nakon toga, za završetak dana u velikom stilu, vredi posetiti nekadašnju fabriku duvana – La Friche. Sada se ovde nalazi bar na krovu, brojne kancelarije start – up kompanija, restorani, skejt park, izložbeni prostori, knjižara. La Friche je odlično mesto za piće uz zalazak sunca i sabiranje utisaka o prestonici juga Francuske.
Autor teksta: N. Košta
