Око планете Марс честе су полемике да ли има или нема живота на њој? А зашто је онатако занимљива за истраживање?
Планета Марс је последњих деценија постала најзанимљивије подручје за астрофизичаре и планетарна истраживања.
Ова „Црвена планета“ како је зову због црвене боје која потиче од оксидованог гвожђа у површини стена, је у поређењу са Земљом мањи, али има и много сличности када је његова структура у питању.
Марс је једна од најзанимљивијих планета у нашем Сунчевом систему, и током последњих неколико деценија, истраживања Марса постала су једно од најузбудљивијих подручја у астрофизици и планетарним истраживањима. Ево неколико кључних информација о истраживањима Марса:
Атмосфера Марса је веома танка, углавном састављена од угљен-диоксида (око 95%), са врло малим количинама азота и аргона. То значи да је живот какав познајемо на Земљи врло тешко могућ на Марсу због екстремних услова, па је ово можда објашњење на често постављено питаље о животу на Марсу.
Планета Марс је позната по томе што је доказано да је у прошлости на овој планети била присутна течна вода, у облику речних долина, језера..Данас постоје докази да на Марсу постоји вода у облику леда, међутим у прошлости како истраживања показују су постојале знатно веће површине под водом.
Марс има највећу вулканску планину у Сунчевом систему, Олимп Монс, која је три пута виша од Моунт Евереста. Такође, има дубоке кањоне попут Valles Marineris, који је десет пута дужи и седам пута дубљи од Гранд кањона.
Како се Марс истраживао?
Да је Марс била фасцинантна планета још у прошлости, говори чињеница да су је астрономи још у 17.веку телескопски посматрали. Била, али и остала најистраживанија планета
Сунчевог система.
Прве слике са Марсове површине биле су послате 1964.године, након прве успешне мисије Маринер. Касније су мисије попут Викинг 1 (1976) обезбедиле податке о могућем животу на Марсу, док су покушале да анализирају Марсову атмосферу и узму узорке тла.
Последњих година, мисије са роверима биле су кључне у истраживању Марса. Неки од најпознатијих ровер мисија укључују:
Spirit и Opportunity (2004): Ови ровери су проучавали Марсову површину и открили доказе о прошлој води на планети.
Curiosity (2012) ровер је послат да истражи кратер Гале и пружи доказе о условима који би могли подржати микробни живот у прошлости. Овај ровер је открио да су у древном језеру у басену Гале постојали органички молекули, који су кључни за живот. Такође је пронашао доказе о повременој присутности метана у атмосфери, што је изазвало спекулације о могућим биолошким изворима тог метана.
Curiosity је пронашао доказе о водама које су постојале на Марсу пре 3 милијарде година.
Perseverance из 2021је најновији ровер. Perseverance, је заснован на сличном дизајну као Curiosity, али је специфично дизајниран за потрагу за знаковима прошлог живота и тестирање технологија за будуће људске мисије на Марс.
Мисије попут Mars Reconnaissance Orbiter (2005) и MAVEN (2014) имају задатак да истраже Марсову атмосферу, време, као и да прикупљају слике и податке о његовим условима и могућим изворима воде.
Будућа истраживања и мисије на Марсу:
Људске мисије на Марсу: НАСА и друге светске свемирске агенције, као што је SpaceX, имају планове за слање људи на Марс у наредним деценијама. Мисије са роверима су само први корак, док ће мисије са људском посадом бити много сложеније и захтеваће многе технолошке иновације, попут трајних стационарних база, заштите од радијације, и ефикасних система за производњу хране и воде.
Један од највећих изазова за мисије на Марс је његово екстремно окружење. Атмосфера Марса је превише танка да би задржала довољно топлоте, што значи да је температура на Марсу веома ниска. Зрачење је такође много јаче него на Земљи, јер Марс нема заштиту попут Земљине магнетосфере. Ови фактори чине боравак на Марсу изузетно изазовним, али нису непрелазни.
Преузмите андроид апликацију.
