Универзитет у Новом Саду (УНС) има 14 факултета, три института, више од 300 акредитованих програма и готово 50.000 студената и данас прославља 64. годишњицу постојања као установа од националног значаја и једна од најважнијих у АП Војводини, рекао је покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Бранко Маркоски на свечаности поводом обележавања Дана УНС.
„Са сигурношћу можемо рећи, да све што је до сада урађено, и што се ради, надилази и националне оквире. Поносни смо на студенте, асистенте, доценте и професоре, који снагу свога знања безрезервно преносе широм света“, истакао је професор Маркоски.
Како је саопштено из Покрајинске владе Маркоски је рекао да је УНС једно од највећих образовних и научних средишта у централној Европи, и покрива готово све области науке и високог образовања.
„“У саставу Универзитета у Новом Саду има 14 факултета, три института, преко 300 акредитованих програма, готово 50.000 студената, као и страних студената из чак 68 земаља“, рекао је Маркоски.
Он је истакао да студенти и професори са нашег универзитета постижу значајне резултате како у земљи, тако и у иностранству, као и то да је само у школској 2022/2023. години, Универзитет постао богатији за 177 доктора наука.
„Поносан сам и на чињеницу да је АП Војводина оснивач Универзитета у Новом Саду, који представља инструмент снажног развоја покрајине у пољопривреди, ИТ сектору и другим областима. Нови Сад је данас центар ИТ индустрије у Србији, и овде се, између осталог, налази Истраживачко-развојни институт за вештачку интелигенцију, а процват ИТ сектора кренуо је са Факултета техничких наука“, рекао је Маркоски и додао да пружање подршке универзитету није само улагање у образовање, већ у будућност наше земље.
Он је истакао да је Новосадски универзитет својим развојем, интердисциплинарношћу и повезивањем академског рада са практичним достигнућима, дао немерљив допринос развоју привреде не само у Војводини, већ и у целој Србији.
Напоменуо је да су у току припреме за почетак радова на изградњи новог Научно-технолошког парка два у Новом Саду, завршена је изградња Студентског културног центра, а нова зграда Института „БиоСенс“ постала је светски расадник идеја из области пољопривреде.
Маркоски додао је да о успеху Новосадског универзитета у свету, говори најновија Шангајска листа за 2023. годину, на којој је у пет области, од укупно 54, пласиран међу првих 500.
Тако је УНС између 151. и 200. места из области науке о храни и технологији хране, затим између 201. и 300. места у области угоститељства и менаџмента у туризму, као и у области спорта.
У областима пољопривреде и јавног здравља налази се између 401. и 500. места на Шангајској листи.
„Наставите да распламсавате жељу за знањем, напредовањем и учењем и да обликујете оно најбоље што имамо у нашем друштву – младе, паметне људе који су будућност Србије“, поручио је Маркоски.
На свечаности се обратио и градоначелник Новог Сада Милан Ђурић који је изјавио да је Универзитет симбол нашег града, наш велики понос, расадник памети и талената.
„Захваљујући огромном ресурсу знања, из најконкурентнијих образовних профила данашњице, наш Нови Сад постао је место сусрета науке и економије, традиције и долазећих трендова и пожељно место за студирање на мапи европских универзитета. Увек ћемо бити поуздан партнер Универзитету и трудићемо се да и даље, удруженим снагама, стварамо шансе и прилике да млади остану да живе и раде у својим срединама, да развијамо град и нашу земљу“, навео је Ђурић.
Ректор Универзитета у Новом Саду Дејан Мадић представио је најзначајнија постигнућа Универзитета и његових чланица током школске 2023/2024. године.
Он је истакао да је УНС имао тренд добрих научних и наставних резултата, те да ће и надаље наставити да нашим студентима и друштву даје најбољи квалитет знања.
Присутнима су се обратили и посебни саветник у Министарству просвете Јанко Самарџић и , помоћница у Министарству науке, технолошког развоја и иновација у Влади Србије Марина Соковић, помоћница у Министарству науке, технолошког развоја и иновација.
На данашњој свечаности у почасног доктора Универзитета у Новом Саду промовисан је истакнути српски филмски редитељ и сценариста Желимир Жилник.
Жилник је аутор бројних играних и документарних филмова и један од зачетника жанра доку-драма, награђиван на домаћим и интернационалним фестивалима.
Почасни докторат додељује се истакнутој научној, културној и другој јавној личности из земље и иностранства за изузетан допринос у областима наставног, научног, истраживачког и уметничког стваралаштва.
Преузмите андроид апликацију.
