Vest da je protiv bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa podignuta optužnica potresla je američku društvenu i političku stvarnost.
Sudeći po dosadašnjim reakcijama, ona ima potencijal da predstavlja jedan od najznačajnijih događaja u modernoj američkoj istoriji i može imati ogroman uticaj na političku scenu u Sjedinjenim Državama u narednom periodu. S tim u vezi, u ovom tekstu ćemo se osvrnuti na neke od ključnih tačaka ovog slučaja i analizirati kako će on uticati na različite aspekte američke politike.
Alvin Brag i njegova optužnica
Tužilac Alvin Brag dolazi iz Menhetna, okruga u Njujorku koji je poznat po tvrdom liberalnom jezgru i visokom nivou političke angažovanosti protiv Trampa tokom njegog mandata. Ovaj okrug je poznat i po brojnim sudskim procesima koji se bave finansijskim malverzacijama i drugim oblicima korupcije. On ima dugu istoriju koja seže u vreme Prohibicije, kada je bio poznat po brojnim kriminalnim aktivnostima. Danas se tu nalazi Volstrit.
Izabran kao kandidat demokrata na izborima u novembru 2021. godine u kampanji se fokusirao na reformu pravosudnog sistema i smanjenje broja zatvorskih kazni. Njegova pobeda nad stranačkom koleginicom Dajanom Fojler je izazvala iznenađenje u političkim krugovima, budući da je Fojler imala podršku političke elite Njujorka. Sa druge strane, Brag je iza sebe imao talas pobeda progresivnih kandidata kao i podršku dva jaka komiteta za političko delovanje „Color Of Change PAC“ i „Real Justice PAC„. Tokom same kampanje, Brag je često isticao da će podići optužnicu protiv Trampa kritikujući svog prethodnika što to nije učinio. Upravo u tome republkanci vide najbolji dokaz tvrdnje da je čitava optužnica politički manevar. Trampove pristalce tvrde da je okružni tužilac samo marioneta u rukama Džordža Soroša. Potporu ovoj tvrdnji pronalaze u autorskom tekstu koji je ovaj američko – mađarski biznismen napisao za Volstrit Žurnal u avgustu 2022. godine u kojem je obrazložio razloge zbog kojih podržava progresivnu agendu reformi pravosuđa. Oni takođe ukazuju i na podatak da je barem jedan od pomenutih komiteta koji su podržali Braga primio donacije od Fonda za otvoreno društvo. Brag je nekolko puta javno rekao da nikada nije sreo Soroša te da nije znao za donacije dok ih nije video na izveštaju o finansiranju kampanje.
Kada pričamo o samoj optužnici, ona se sastoji od 34 tačke koje zapravo predstavljaju jedan prekršaj ponovljen 34 puta a odnosi se na isplatu novca porno glumici Stormi Daniels kako ne bi govorila o navodnoj aferi koju je imala sa Trampom 2006. godine. U pitanju je prekršaj za koji je istekao rok zastarelosti međutim tužilac Brag tvrdi da je on zapravo bio deo plana da se počini ozbiljnije krivčno delo prevare u finansiranju kampanje 2016. godine te da zbog toga zastarelost ne važi. Teško je nešto više reći o pravnoj perspektivi optužnice obzirom na oskudnost dostupnih informacija, ali je bitno napomenuti da se tužilaštvo uzda i u svedočenje Trampovog bivšeg advokata Majkla Koean čiji kredibilitet veoma upitan jer je prethodno već osuđivan za lažno svedočenje. Ono što je primetno je odsustvo pravnih stručnjaka u američkom javnom prostoru koji su zadovoljni onim što su do sada mogli da čuju. Čak, veliki broj demokrata i pravnih analitičara u liberalnim medijima je izneo svoje razočarenje slabim pravnim osnovom optužnice. Takođe, tužilac Brag tražio je od suda da spreči Kongres da njega ili bilo koga ko ima veze sa slučajem pozove da svedoči pred njim, što ne može biti signal da vlada situacijom.
Brag se nalazi pod velikim pritiskom zbog ovog sudskog procesa a pored toga što će pomono biti praćen od strane medija i javnosti slučaj će analizirati i njegove kolege iz drugih saveznih država. U zavisnosti od ishoda optužnice, svoje sledeće korake mogli bi preduzeti tužioci koji istražuju navodni Trampov pokušaj da utiče na brojanje glasova u Džordžiji ali i oni koji istražuju slučaj sa poverljivim državnim dokumentima koja su zaplenjena na njegovom imanju na Floridi.
Republikanska nominacija
Jedno od glavnih pitanja koje se nameće u vezi sa ovom optužnicom jeste njen uticaj na Trampovu kandidaturu 2024. godine. On je odavno u kampanji, prvi je među republikancima počeo trku za stranačku nominaciju na predsedničkim izborima, a optužnica protiv njega samo će dodatno uticati na dinamiku predizborne kampanje.
Pored Trampa, do sada su se kao potencijalni kandidati pominjali senator Tom Koton iz Arkanzasa i bivši potpredsednik Majk Pens dok su senatori Niki Hejli i Tim Skot iz Južne Karoline već krenuli u prikupljanje novca za svoje kampanje.
Senator Ted Kruz iz Teksasa takođe se često spominjao kao potencijalni kandidat na izborima 2024. Kruz se istakao kao konzervativni političar s jakim stavovima, a poznat je i po svojim nastupima na društvenim mrežama i u medijima. Iako je već bio kandidat na predsedničkim izborima 2016. godine i ima značajnu podršku u konzervativnim krugovima njegove reakcije po pitanju optužnice govore nam da on svoju bazu glasača usmerava ka Trampu, možda u nadi da će ovaj to imati u vidu kada bude birao partnera za trku u novembru sledeće godine.
Najveću pretnju unutar same stranke Trampu predstavlja guverner Floride Ron DeSantis. On je stekao veliku popularnost odbijanjem da uvede stroge restrikcije tokom pandemije KOVID-19, a njegova odlučnost i čvrst stav doneli su mu podršku među republikancima. Do januara ove godine sve više anketa među njima je ukazivalo na to da se Trampova prednost ispred DeSantisa gotovo istopila te da je mlađi kolega u nekim saveznim državama čak prešao u vođstvo. Optužnica je to promenila iz temelja. Rejting bivšeg predsednika se trenutno kreće na oko 40% među registrovanim republikancima, sa tendencijom rasta. Nova istraživanja pokazuju da Tramp čak i na Floridi ima gotovo dvocifrenu prednost. U ovom momentu se ipak čini da će DeSantis svoju nominaciju za republikanskog kandidata morati da potraži na nekim narednim predsedičkim izborima.
Pored same nomincije, interesantno je videti i kakav će optužnica imati uticaj na njegovu mogućnost da prikupi novac za svoju kampanju. Tramp je poznat po uspešnom prikupljanju donacija od svojih pristalica, a za sada je ovaj događaj to još jednom potvrdio. Iako su neki analitičari upozoravali da bi neizvesnosti oko optužnice mogle otežati njegovoj kampanja da dopre do donatora te da bi oni mogli biti suzdržani u davanju novca bivšem predsedniku, njegove pristalice su na to odgovorile sakupivši sedam miliona dolara u prvih nekoliko dana po čitanju optužnice. Ovo možemo protumačiti kao potvrdu toga da su spremni za borbu.
Za decembar je zakazano novo saslušanje kojem će Tramp morati lično da prisustvuje. Par nedelja kasnije održavaju se prvi preliminarni izbori u Republikanskoj stranci. Sasvim je sigurno da će ovaj slučaj nastaviti da bude fokus američkih medija u narednom periodu što Trampu donosi ono što najviše voli, govornicu za konstantno obraćanje svojim pristalicama. Još jedna stvar koja Trampu ide na ruku je i sam sistem izbora unutar Republikanske stranke. Neke procene govore da u slučaju velikog broj protivkandidata on i sa 35% osvojenih delegata može do nominacije.
Kada se sagleda sve navedeno teško je odoleti utisku da su demokrate optužnicom Trampu servirale republikansku nominaciju na tacni. Vreme će pokazati da li je to i bio plan i kako će se to odraziti na samu predsedničku trku.
Predsednički izbori 2024.
U slučaju dobijanja republikanske nominacije Trampov stil kampanje će verovatno ostati nepromenjen – i dalje će igrati ulogu autsajdera. Pokušaće da iskoristiti optužnicu kako bi se ponovo predstavio kao žrtva zavere i time privukao neopredeljene glasače, one koji ne pripadaju velikim strankama. Slično kao i u kampanji 2016. godine kada je Tramp iskoristio poziciju autsajdera kao taktiku kojom se predstavio kao borac protiv političke elite. Kod njegovih pristalica, optužnica je potvrda da je bio u pravu. S obzirom na to da je Tramp već nekoliko puta bio na ivici poraza, ali se uvek uspešno vratio, ovo bi moglo biti i njegovo najjače oružje na predsedničkim izborima.
„Demokrate žele da me spreče da se kandidujem jer se plaše da će izgubiti. Ali ja ću se kandidovati, bez obzira na sve.“ – izjava koju je Tramp dao u razgovoru sa novinarom Takerom Karlsonom pre nekoliko dana možda najbolje i oslikava pravac delovanja koji se od njega može očekivati. On će nastaviti sa svojom retorikom o jakom liderstvu istovremeno kritikujući svoje protivnike uz konstantno ponavljanje da je njegova baza, koju čine ljudi koji se osećaju zapostavljenim od strane establišmenta, i dalje snažno uz njega.
Nasuprot njemu naći će se kandidat Demokratske stranke. Neka od imena koja se spominju kao potencijalni protivkandidati aktuelnom predsedniku na unutarstranačkim izborima su senatori Kori Buker, Berni Sanders i Elizabet Voren, kao i guverner Njujorka Endru Kuomo i bivši gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg. Praktično ista imena kao i 2020. godine.
Prethodna kampanja nam je pokazala da nijedan od ovih potencijalnih protivkandidata nema snage da prikupi značajniju podršku među demokratama. Kada tome dodamo i podatak da potpredsednica Kamala Haris ima toliko nizak rejting da se pitanje njenog kandidovanja ni ne postavlja, dolazimo do zaključka da ne postoji ozbiljan izazivač u Demokratskoj stranci.
Zvuči neverovatno ali kako sada stvari stoje, Demokratska stranka će na izborima kandidovati 82 godine starog Džozefa Bajdena. Čini se da će demokate u takvoj situaciji oko izbora morati da stvore atmosferu referenduma za ili protiv Trampa. Zli jezici bi rekli da će u tom slučaju čitava njihova kampanja biti fokusirana na diskreditovanje Trampa dok bi na sadašnjem predsedniku bilo samo da doživi dan izbora. Ono gde bi moglo doći do premena u odnosu na 2020. je mesto potpredsedničkog kandidata na kojem neki vide guvernera Kalifornije Gevina Njusoma kao osveženje koje bi moglo doneti prevagu Bajdenovoj kampanji.
Tačka bez povratka?
Optužnica protiv bivšeg predsednika Donalda Trampa još jednom pokazuje koliko je on svojim stupanjem na scenu uzdrmao političku klimu SAD-a. Svakako, u pitanju je ključni događaj u istoriji Amerike, koji će se pamtiti decenijama. Optužnica, na ovaj ili onaj način, predstavljaće prekretnicu u političkoj karijeri bivšeg predsednika, a ujedno i u američkoj politici u celini.
Ovaj događaj je do kraja isterao na videlo činjenicu da je Amerika duboko politički podeljena zemlja. Sa jedne strane su oni koji veruju da je Tramp otrov u političkom sistemu i da čak i ako nije kriv za ovaj konkretan slučaj za nešto drugo sigurno jeste. Sa druge strane su oni koji ga brane i smatraju da je ovo još jedan pokušaj demokrata da diskredituju njegovu politiku. Kao primer navode svojevremene optužbe da je Tramp tokom kampanje 2016. bio u dosluhu sa Rusijom a koje ne samo što su nakon istrage dokazane kao lažne već je jedan od vodećih istražitelja FBI na tom slučaju, Čarls Mekgonigal, uhapšen zbog, ironije li, navodnog primanja mita od ruskog oligarha Olega Daripaske.
U danu čitanja optužnice, svet je obišla fotografija Donalda Trampa koji sedi na optuženičkoj klupi. Za demokrate ona predstavlja simbol njegove krivice, kao moderna verzija slike Niksona koja otkriva sve loše o jednom predsedniku i koja je postala simbol korupcije u američkoj politici. Za njih scena Trampa ispred sudije će postati simbol njegovog neuspeha i potvrda štete koju je naneo Americi.
Za republikance međutim, slika 45. predsednika koji sedi okružen advokatima odbrane može biti kao predstava za Abrahama Linkolna u pozorištu Ford, koja je predstavljala kulminaciju političkog sukoba u SAD-u u 19. veku. Na sličan način, oni Trampov slučaj vide kao eskalaciju političkog sukoba u SAD-u ovom veku. Kao što je ubistvo Linkolna pokrenulo niz političkih promena i reformi, tako će i konačni ishod Trampovog slučaja verovatno imati dubok uticaj na američku politiku u budućnosti.
Kao takva, optužnica protiv Donalda Trampa je tačka bez povratka u američkoj politici. Ona će imati dugotrajne posledice u godinama koje dolaze a moguće je da će dovesti i do značajnih reformi u američkom pravosuđu i političkom sistemu. Ova optužnica takođe predstavlja i veliki izazov po vladavinu prava i demokratske vrednosti u SAD-u. Dok demokrate tvrde da se njome jasno šalje poruka da nijedan političar ne može biti iznad zakona, republikanci upozoravaju je da će ovaj slučaj otvoriti pandorinu kutiju jer daje opravdanje svakom malo ambicioznijem tužiocu da krene u progon političkih neistomišljenika bez obzira na kojoj se izabranoj funkciji nalazili.
Kako će se ova situacija dalje razvijati i koje će konkretne dalekosežne posljedice imati za američku politiku, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno – ovaj događaj će ostaviti dubok trag u istoriji zemlje i biti izvor daljih rasprava, analiza ali i podela doglednoj budućnosti.
Autor: Marko Miškeljin, saradnik Centra za društvenu stabilnost
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Ognjen Karanović: Zelenski u pohodu na Ukrajinsku pravoslavnu crkvu (I deo)
Preuzmite android aplikaciju.
