Панонско море некада је покривало велики део Србије. Крај обала, које су тада биле прекривене тропским и суптропским џунглама и саванама, тог мора живеле су разноврсне животње које су данас карактеристичне за северну Африку: мамути и мастодонти, преци данашњих слонова, жирафе, хијене, зебре, лавови, мајмуни и носорози.
Откриће мамута
Од 2006. године, у власништву музеја у Кикинди је и скелет мамута, откривен 1996. године на глинокопу фабрике „Тоза Марковић“.
Захваљујући саставу земљишта, односно глини, скелет је био готово комплетан, очувано је 90 одсто коштане масе.
Кикиндски мамут је био висок око 4,7 метара, дуг око 7 метара, с кљовама дужине 3,5 метара. Процењује се да је тежио око 7 тона. Реплика скелета кикиндског мамута у природној величини постављена је у дворишту музеја.
Оргинални остаци мамута се налазе у оквиру сталне поставке Народног Музеја у Кикинди и представљају један од најзначајнијих експоната.
Фосилни остаци пронађеног мамута припадају врсти MammothusTrogontherii што је одређено на основу изгледа кутњака. Пронађени скелет је готово комплетан, очувано је 90% коштане масе, а процењена старост је око 500 000 година.
Оно што недостаје скелету јесу делови стопала и лопатице, и у питању је женка што се види по облику отвора на карлици кроз које је пролазило младунче приликом порођаја.
Како је Кика изгледала посетиоци могу видети у 3Д биоскопу кикиндског Народног музеја у анимирано – документарном филму.
MUP upozorava: Za 50 dana evidentirano skoro 3.000 požara na otvorenom
Преузмите андроид апликацију.
