Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да је Србија ликвидна, финансијски стабилна и економски јака да настави реформе уз раст квалитета живота грађана, раст плата и пензија.
Србија има скоро пет милијарди евра на рачуну државе, а 2012. године није било новца на рачуну ни за исплату месечних пензија, које су у просеку износиле тек 204 евра, објавио је Мали.
Када је реч о задуживању земље, Мали је поручио Душану Никезићу из Странке слободе и правде да поменутих пет милијарди евра представља „баук који га гуши“.
„Док се 619 милиона евра сливало на рачуне Вашег шефа Драгана Ђиласа, Србија је тонула у понор банкрота. Зато вам сад делује као научна фантастика рачун Републике Србије. Али, то је просто тако када знате да радите свој посао и када вам је добробит земље и њених грађана у фокусу“, поручио је Мали.
Министар је рекао да није било задуживања по камати од 10 одсто, већ да пондерисана каматна стопа данас износи 3,6 одсто, и то у условима када у свету камате на кредите неконтролисано расту.
„У ваше време ишла је и до 17 одсто. Даље, Ђилас и Ви сте се задуживали за потрошњу и ликвидност, са негативном стопом раста, са нула километара изграђених ауто-путева, без изградње и реконструкције пруга, са никада мањим платама и пензијама, у околностима у којима је 500.000 људи остало без посла“, изјавио је Мали.
Како је навео, Србија данас кредите узима за улагања у инфраструктуру, за подизање квалитета живота грађана, а као резултат тих потеза очекујемо раст БДП-а ове године од 2,5 одсто, следеће очекиваних 3,5 одсто.
„Уз то, створено је пола милиона радних места, што је баш толико породица које сте ви пустили низ воду под велом демократских промена, а које су промениле само ваш конто на рачунима“, поручио је министар.
Мали је рекао да је у Никезићево време Србија пропадала, курс падао уз двоцифрену инфлацију, а живот грађана се сводио на пуко преживљавање.
Министар је навео да је јавни дуг Републике Србије на централном нивоу власти на крају септембра 2023. године износио 35,46 милијарди евра, док је његово учешће у БДП-у износило 51,3 одсто.
На крају 2022. године, како каже, учешће јавног дуга у БДП-у је износило 55,1 одсто, те је током прва три квартала 2023. године дошло до његовог пада од чак 3,8 процентних поена.
„С обзиром на то да Република Србија има на рачуну чак 550 милијарди динара на данашњи дан, нето стање јавног дуга, што је дуг умањен за средства на рачуну, на крају септембра 2023. године је знатно мањи, и износи 30,8 милијарди евра, док је у том случају његово учешће у БДП-у 44,5 одсто“, навео је Мали.
Министар је оценио да је, захваљујући одговорно вођеној фискалној и монетарној политици, у последњих неколико година приметан континуирани пад учешћа јавног дуга у БДП-у.
Како каже, политика управљања јавним дугом је јасно дефинисана и за наредне године и обезбеђује стабилност како дуга, тако и јавних финансија.“Уколико се наш јавни дуг упореди са дугом појединих чланица ЕУ, Србија је у знатно повољнијој позицији у односу на највећи део њих“, оценио је Мали.
Евростат је последње податке о дугу објавио за други квартал 2023. године, те се тако може видети да Грчка има јавни дуг од 166,5 одсто БДП-а, Италија 142,4 одсто јавног дуга у односу на БДП, Француска 111,9 одсто, Шпанија 111,2 одсто, еврозона 90,3 одсто.
„Није ми циљ да набрајам даље европске земље, као што ни Вама није циљ да заиста нешто паметно коментаришете о јавном дугу Србије. Циљ ми је јасан, да Србија настави да расте, да плате и пензије наставе да расту, да наши грађани живе боље. Јасан ми је сасвим и Ваш циљ, с друге стране“, поручио је министар Никезићу.
Мали је подсетио да се од 2012. до 2022. године учешће трошкова камата у БДП-у кретало у распону од 2,9 одсто 2015. године до 1,5 одсто на крају 2022. године.
Како је додао, очекује се да учешће камата у БДП-у у 2023. години услед раста каматних стопа износи 1,8 одсто.
Министар је навео да је током 2022. и 2023. године дошло до рекордног раста каматних стопа на глобалном финансијском тржишту, што ће знатно утицати на трошкове сервисирања јавног дуга свих држава.
„Примера ради, шестомесечни Еурибор је на почетку 2022. године износио -0,539 одсто, док је средином октобра ове године износио 4,103 одсто, што је раст од чак 4,64 процентних поена. Америчка централна банка (ФЕД) је у истом периоду подигла у више наврата референтну стопу, тако да је она порасла са 0,08 одсто на чак 5,33 одсто, као и Европска централна банка, чија рефентна каматна стопа од нуле порасла на 4,5 одсто“, рекао је министар.
Према његовим речима, Србија је и у овако тешким и изазовним околностима успела да минимизира утицај глобалног раста каматних стопа.
Како каже, просечно пондерисана каматна стопа је упркос овако интезивном расту стопа на тржишту остала на стабилном нивоу и у септембру је износила 3,49 одсто.
„То су све, Никезићу, резултати одговорности, посвећености, ангажовања, труда и рада. Ти резултати нису настали преко ноћи, нити бисмо Вам дозволили да их уништите преко ноћи. Зато се изгледа морате припремити на чињеницу да ће вас овај баук ликвидности гушити и након 17. децембра“, поручио је Мали.
Momirović: Male vinarije su važna karika u ravnomernom ekonomskom razvoju
Преузмите андроид апликацију.
