Ова година ће према оцени министра финансија Синише Малог бити изазовна и захтевна, а држава је спремна да помогне грађанима и привреди, као и за најгори сценарио који може бити изазван евентуалним погоршањем међународних економских и геополитичких прилика.
Мали је у интервјују за Танјуг нагласио да ће држава и ове године наставити са одговорном економском политиком какву је водила и лане, те да ће три главна приоритета Министарства финансија у 2023. години бити заштита животног стандарда грађана, настављање инвестиција и обезбеђивање довољно енергената за привреду и становништво.
„Председник Александар Вучић и ја делимо исту политику. Она значи да се спремамо за најгори сценарио, а ако се деси боље од тога, онда је то супер, али смо спремни и за најгоре. У 2022. години смо планирали конзервативно и имали приходе веће од планираних за 192 милијарде динара, а исто тако смо планирали и буџет за 2023. и спремни смо да одговоримо на евентуални најгори сценарио“, истакао је Мали.
Додао је да је у буџету остављено довољно простора да се реагује на кризу, нарочито када је реч о енергетском сектору, односно снабдевању струјом и гасом.
Појашњавајући конкретне мере заштите животног стандарда грађана, навео је да се од 1. јануара повећавају пензије за 12,1 одсто, минимална зарада за 14,3 одсто, плате у јавном сектору за 12,5 процената.
„Инфлација ће по пројекцији износити око осам одсто, тако да су ова повећања знатно изнад нивоа инфлације, а према подацима за прва три квартала 2022. године, реалан раст плата у нашој економији је око два одсто, тако да смо упркос инфлацији и веома тешким условима живота и пословања у целом свету одржали животни стандард грађана Србије“, истакао је министар.
Када је реч о инвестицијама навео је да је за ову сврху у буџету за 2023. опредељено 6,8 одсто БДП-а и да се наставља градња ауто-путева, пруга, школа, болница, као и наставак пројекта „Чиста Србија“, односно изградња канализационе мреже и фабрика за пречишћавање отпадних вода, што подиже квалитет живота људи.
„Трећи приоритет нам је енергетика и ми смо, очекујући наставак кризе у овој области и током 2023. године, планирали буџетски дефицит од 3,3 одсто, од чега је 1,4 одсто резерва са којом можемо да реагујемо и ако буде неопходно купимо додатне количине гаса или струје, како би грађанима и привреди обезбедили нормалне услове живота и пословања“, истакао је министар Мали.
Као две посебно важне бројке за 2022. годину навео је близу 4,4 милијарде евра директних страних инвестиција, што је више него у претходне две године и стопу незапослености од 8,9 одсто, коју Србија има три квартала заредом.
Овако ниска стопа је, према његовој оцени, потврда свих предузетих економских потеза, али и великог поверења у нашу економију, а Влада Србије ће, како каже, наставити да се бори за свако радно место.
Све то, борба за бољи стандард, инвестиције, радна места ће се, истиче он, одвијати у условима великих изазова и неизвесности, при чему је на првом месту политички изазов и тиче се ситуације на Косову и Метохији а други је глобална економија.
„Ми смо и даље на путу ка Европској унији. Ситуација на Косову и Метохији је таква да се са једне стране суочавамо са притисцима међународне заједнице а са друге стране покушавамо да очувамо мир и стабилност и нађемо решење које ће бити прихватљиво за све“, рекао је Мали.
Други изазов, односно глобална економија је, према неговој оцени, такав да нико са сигурношћу не може да каже шта ће се и како дешавати сутра а камоли за месец, два или пола године.
„Највише зато што је ситуација тренутно таква да једна одлука или један потез може много тога да промени и када је реч о енергетици, производњи хране и свему осталом. Такав је свет у овом тренутку и са том неизвесношћу ми морамо да живимо и да рачунамо на њу. Морамо да водимо рачуна о сваком динару, на шта трошимо новац, који су нам приоритети и да веома пажљиво пратимо ситуацију“, рекао је министар Мали Тањугу.
Оценио је да се Србија у томе показала веома добром и да се са кризом која из разних разлога дуго траје, носила много боље него и земље које су знатно развијеније од нас.
Радила је тако што је реаговала на догађаје, терет кризе преузимала на себе, што према речима министра Малог мора да се настави и убудуће, поготову ако се глобална криза, коју нисмо изазвали, настави.
Подсетио је да је држава 2020. године, када се десила велика криза са короном, реаговала одмах и одлучно и када је реч о економији и здрављу грађана и да је за помоћ издвојено близу девет милијарди евра, као и да су 2022. здравстени и просветни као и радници у социјалним службама добили по 10.000 динара на име једнократне помоћи, пензионери по 20.000 динара, млади два пута по 100 евра, плус недавно по 5.000 динара.
„Стално разрађујемо сценарије и доносимо мере пратећи шта се дешава, ко је најугроженији и коме је помоћ најпотребнија“, рекао је Мали.
Навео је да је тако показано колико је држава одговорна, али и колико су јаке наше јавне финансије.
Министар финансија Мали казе да има више жеља које би волео да се реализују у 2023. годни, које су усмерене на његов даљи професионални развој, али би да их задржи за себе, јер како каже у шали, ако их изговори јавно можда се никада не остваре.
Грађанима жели пуно здравља, среће и успеха у 2023. години и обећава да ће Влада Србије и председник Александар Вучић, учинити све да грађани што мање осете кризу у којој се налазимо.
„Заједно ћемо се борити за стабилност и мир у региону и лепшу и бољу Србију коју наша деца треба да наследе“, поручио је Мали.
Od danas u Srbiji e-fakture obavezne i za privatnike, veće plate, minimalac i penzije
Преузмите андроид апликацију.
