Први потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да Србија предлогом буџета за 2025. годину, који ће бити пред посланицима Скупштине Србије следеће недеље, наставља политику даљег економског јачања, подршке грађанима и привреди, али и ублажавања последица глобалних изазова.
Он је навео да се ММФ сложио с предлогом буџета Србије за 2025. годину, пре свега, са пројектованом стопом дефицита и високом стопом јавних улагања.
„Настављамо да се боримо за јаку и снажну земљу и за стабилну економију“, рекао је Мали у интервјуу за НИН.
Каже да је ММФ наш дугогодишњи партнер и корективни фактор, као и му је директорка ММФ-а Кристалина Георгијева недавно рекла да је Србија светла тачка у Европи у данашње време пуно изазова.
Он је напоменуо да је ово први буџет који Србија брани као земља са инвестиционим рејтингом.
„То смо у могућности након што нам је агенција Стандард анд Поор`с у октобру повећала на ниво БББ-, чиме смо први пут у својој историји сврстани у овај ранг“, нагласио је Мали.
Први потпредседник Владе Србије и министар финансија додао је да је предложени буџет развојни и социјално оријентисан и да представља наставак политике даљег економског оснаживања наше земље кроз програм Скок у будућност – Србија 2027.
„Упркос глобалним изазовима, тај програм је одржив, јер реализујемо и највеће капиталне пројекте у области саобраћаја, енергетике, здравства, образовања, науке, спорта, а истовремено, настављамо са припремама за Међународну специјализовану изложбу ЕКСПО, чији ћемо бити домаћин 2027. године, која ће ојачати међународну позицију наше земље и ставити нас у центар света те године“, рекао је он.
Мали напомиње да укупни приходи и примања за 2025. годину износе 2.346,2 милијарде динара, што је за 172,9 милијарди, односно осам одсто, више у односу на ребаланс за ову годину, уз пројектовани фискални дефицит од три одсто БДП-а.
Додао је да тај резултат неће угрозити даље смањење учешћа јавног дуга у БДП-у.
„Пројектована стопа привредног раста је 4,2 одсто БДП-а, а у апсолутном износу то је 10.328,9 милијарди динара, односно 88,1 милијарду евра, што значи да се враћамо на високе стопе раста које смо имали пре короне и светске економске кризе, што је добра вест за нашу економију“, нагласио је министар финансија.
Према његовим речима, Србија је у првој половини године са 4,2 одсто била друга најбрже растућа економија у Европи, а прва у првих девет месеци ове године, према тренутно доступним подацима, са растом од 3,9 одсто.
„Према пројекцијама ММФ-а, светска привреда ће порасти 3,2 одсто у 2024. и 2025. години, што је мање у односу на прошлогодишњи раст од 3,3 одсто, што значи да се српска економија брже опоравља од других, а јавни дуг опште државе пројектован је на 47,5 одсто БДП-а у 2025. години“, истакао је Мали.
Напоменуо је да се ММФ сложио са оваквим предлогом буџета, пре свега са пројектованом стопом дефицита и високом стопом јавних улагања и додао да су тако некадашње критике временом прерасле у растућу подршку, јер Србија је од дна европске лествице прешла пут до једне од најбрже растућих економија у Европи.
„Дефицит од три одсто је договорен са ММФ-ом и то је распон који је неопходан да бисмо одржали висок ниво капиталних улагања у годинама када се ужурбано припремамо за ЕКСПО, а нови аранжман са том финансијском институцијом покрива наредни трогодишњи период током којег ће трајати велики инвестициони циклус“, рекао је.
Министар финансија је додао да такав дефицит даје маневарски простор да држава не мора да прави компромисе, већ да улаже у даљи раст и да тешко постигнуту стабилност држи чврсто у рукама.
„Апсолутно смо финансијски стабилни, ниједан потез владе неће то нарушити, економском политком се управља на начин да не губимо ни на једном финансијском фронту и данас нам је политика да се не одричемо ни раста, ни улагања, ни побољшања животног стандарда, али искључиво уз строго очување макроекономске стабилности“, поручио је Мали.
Побољшање квалитета живота грађана и раст њиховог стандарда су приоритети Владе, истиче он и напомиње да предстојећа повећања примања неће угрозити стабилност наших јавних финансија.
„Од 1. децембра ове године пензије ће бити повећане за 10,9 одсто, а од 1. јануара 2025. плате у јавном сектору за 8,0 до 11, док ће минимална зарада бити већа за 13,7 одсто. Просечна пензија ће у овој години бити 394 евра, што је скоро двоструки раст у односу на 2012. годину, када је била 204 евра. Пројекција за 2025. годину су просечне пензије од око 436 евра“, истиче први потпредседник Владе.
Према његовим речима, просечна плата у децембру биће између 920 и 925 евра, а децембра следеће године од 1.022 евра.
„Посебно важно за стабилност наших јавних финансија је то да, и након свих повећања, учешће масе зарада у БДП-у остаје испод 10 процената, што је у складу са фискалним правилима које смо успоставили са ММФ-ом“, нагласио је Мали.
Министар финансија истиче да су предвиђена рекордна издвајања за Министарство одбране и Војску Србије од 261,8 милијарди динара, што је 2,53 одсто БДП-а, али је рекордан буџет и за Канцеларију за КиМ од 17,2 милијарде динара, плус још две милијарде за помоћ незапосленим лицима у нашој покрајини.
„Ту су и издвајања за пољопривреду од 138,5 милијарди динара, плус 11 милијарди које ће се земљорадницима вратити кроз рефакцију акциза за гориво, што је укупно рекордних 149,5 милијарди динара, 7,5 одсто нашег буџета, док су издвајања за здравство повећана са 573,6 на 613,9 милијарди динара, као и она везана за социјална давања са 209,5 милијарди на 226,6 милијарди динара“, наводи он.
„Ако додамо 83 милијарде код локалних самоуправа за предшколско образовање, онда је за образовање намењено 457,5 милијарди динара, односно 4,4 одсто БДП-а. И издвајања за науку повећана су са 37,6 на око 38,1 милијарду динара, за културу са 15,6 милијарди на 17,8 милијарди динара, плус још око 4,3 милиона евра који се налазе код Министарства за јавна улагања за пројекте“, нагласио је министар финансија.
Навео је да је влада скоро у потпуности испунила захтеве просветара.
„У складу са Протоколом потписаним крајем прошле године, ради решавања материјалног положаја и услова рада запослених у просвети, измењена је Уредба о коефицијентима за обрачун плата запослених у јавним службама, увећан је коефицијент разредним старешинама са четири на седам одсто и уведен коефицијент за увећање плате на основу напредовања у звањима. Ради се и на пријему у радни однос запослених на одређено време са 30 и више процената ангажовања, што обухвата више од 1.300 људи. Један од првих и основних захтева просветних радника је био да имају и статус службених лица, што ће се испунити законом да би се повећала њихова безбедност“, нагласио је он.
Како је најавио, свим запосленима у просвети, од 1. јануара 2025. године биће веће плате за 11 одсто, а остатку јавног сектора, за осам.
„Не могу одједном да буду решени проблеми са њиховим платама који постоје деценијама уназад, а њихов захтев био је да се почетна плата наставника изједначи са просечном платом у привреди, што није једноставно, јер она зависи од приватног сектора, где нико не може да предвиди колика ће зарада бити наредне године. Нама приватни сектор вуче раст. Испуњено је скоро све што је договорено када смо започели разговоре, или се веома активно ради на томе да у што краћем року буде решено, казао је он.
Према његовим речима, сектор просвете је огроман да би се лако „играло“ са њим у буџету.
„Имамо континуирано повећање зарада у јавном сектору, изнад нивоа инфлације. Када је била пандемија, изнад просека за остатак јавног сектора, повећавали смо плате здравственим радницима. Сада то радимо са просветарима и ако овако наставимо, постепено ћемо остварити и тај преостали циљ, али то је процес, и тога сви треба да буду свесни. Увек смо спремни и отворени за разговор, али не желим да прихватам да док ми преговарамо, неко штрајкује на улици. Ту је још једна битна ствар, а то је да када повећате плате, најмање толико ћете за њих издвајати и сваке наредне године“, истиче он.
Најавио је наставак реализације великих капиталних пројеката, јер они доприносе даљем расту БДП-а, привлачењу нових инвеститора, а последично и побољшању квалитета живота грађана.
„Ниједан капитални пројекат није заустављен, а за њих је опредељено 762,9 милијарди динара, односно 7,4 одсто БДП-а. Удео капиталних расхода у БДП-у је 2013. године био два процента. Новац планирамо за изградњу или реконструкцију ауто-путева, пруга, мостова, клиничких центара, болница, домова здравља, екологију, за велике спортске објекте и организацију ЕКСПО изложбе 2027. године, као и за набавку опреме у сектору безбедности“.
Према његовим речима, у планском делу буџета види се да су ове капиталне инвестиције значајно „поскупеле“ и да ће до 2027. године са 912 милиона отићи на 1,24 милијарде евра.
„ЕКСПО је пројекат од непроцењивог значаја за нашу земљу и ми под његовим кишобраном улажемо у целу Србију. Програмом Србија 2027, предвиђено је 17,8 милијарди евра за 323 пројекта широм земље, а не само за Београд. Хоћемо да се представимо на прави начин у свету и ово је огромна шанса за нас, а са друге стране, желимо да подигнемо квалитет инфраструктуре, живота грађана, и зато није случајно да имамо високе стопе раста и пројекат Србија 2027. Брзина изградње, реализације, решавања проблема, који се рађају у сваком пројекту, диктирају темпо плаћања из буџета. То зна свако ко се бави пројектима“, устврдио је министар.
Он је објаснио и да је вредност уговора за национални стадион је 464 милиона евра, без ПДВ, а не како се износе погрешне информације да је већи.
„Истина је да је за линијску инфраструктуру предвиђено 295 милиона, а она обухвата саобраћајнице, раскрснице, црпне станице, колекторе, гасне инсталације, топловоде, трафо станице. Не постоји опасност да изградња пројеката не допринесе расту БДП-а и то свако ко се бави економијом врло добро зна“, нагласио је Мали.
Žiofre: Cilj da se ispune kriterijumi do 2027. godine pokazuje volju da se reforme ubrzaju
Преузмите андроид апликацију.
