Први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали поручио је данас на GLOBSEK Tatra samitu 2025, који окупља европске лидере из средње и источне Европе, да Србија жели што пре да постане пуноправна чланица ЕУ, као и да се када је реч о новом индустријском развоју Европе не може постићи никакав развој индустрије без стабилног и уравнотеженог енергетског сектора.

Он је нагласио на панелу “Индустријска ренесанса Европе” да, ипак, не види јасну стратегију ЕУ када је реч о обезбеђивању јефтине енергије у будућности, која је неопходна за даљи раст.
“Србија је кандидат за чланство, тако да још увек нисмо пуноправни члан ЕУ, али се суочавамо са мање више истим изазовима, пошто је ЕУ наш главни трговински партнер. И све што радимо, радимо са циљем да што пре постанемо пуноправни члан ЕУ”, истакао је Мали.
Он је истакао да треба сви у Европи да поставе себи питање где виде свет и у каквом свету виде своју децу за 50 година.
“Јер се онда заиста ради о томе где це Европа као континент бити позиционирана у поређењу са тренутним растом у Азији, Јужној Америци, Африци и САД. А онда, говорећи о индустрији, не можете имати никакав развој у погледу индустрије без стабилног, уравнотеженог енергетског сектора”, поручио је Мали.
Истакао је да лично чврсто верује у будућост индустријског сектора иако српском економијом углавном доминира сектор услуга.
“Лично верујем да, на пример, хемијска индустрија треба да пронађе свој пут или позицију у економији једне земље, посебно имајући у виду шта се догодило у последњих пет година са ковидом, поремећајима у ланцу снабдевања, нашим покушајима да будемо независнији, итд. Дакле, из те перспективе, заправо смо удвостручили производњу индустрије у последњих 12 година, што је добро, али услуге и даље доминирају”, рекао је Мали.
Напоменуо је да се у Европи сви суочавамо са истим проблемима у вези са ценама енергије.
“Цео европски континент је раније зависио од Русије. Сада, која је алтернатива? И, искрено, из перспективе Србије, не видим јасну визију у погледу тога куда ЕУ иде. И ја управо сада покрећем и отварам ово питање. Знате, Немачка је управо отворила шест гигавата капацитета електричне енергије из угља, зар не? Француска, један гигават. Грчка, додатних један гигават. Сигурно знате активирање њихових капацитета за угаљ. Сви смо на овом континенту причали о зеленој економији, зеленој агенди, климатским променама и свему осталом. Али онда видите да потреба за чистом и јефтином енергијом једноставно превазилази све друге идеје”, истакао је министар Мали.
Када је реч о рату у Украјини истакао је да је његов став веома једноставан, а то је да верује у мир.
“Видим потенцијал, што се тиче Европе, у даљем развоју одбрамбене индустрије због нове технологије, синергије, новог запошљавања итд.. Али оно што увек постављам као питање, можда имајуци ово искуство из бивше Југославије и Србије јесте – у реду, у једном тренутку долази до гомилања наоружања и неко це заправо размислити о његовој употреби. Ипак, не видим јасну стратегију, што се тиче ЕУ, у вези са тим како, на дужи рок, добити јефтину енергију”, истакао је Мали.
У току разговори о НИС-у и са руском и са америчком страном
Мали је изјавио да су у току разговори о НИС-у и са руском и са америчком страном и да ће влада учинити све да заштити интересе грађана и енергетску стабилност земље.
Мали је за Танјуг рекао да се разговара са обе стране и да то нису лаки разговори.
“Свако има неке своје интересе. С једне стране је руска страна која не жели да прода, жели да остане власник Нафтне индустрије Србије. Америчка страна која инсистира на тим санкцијама или на неком договору у средини. Видећемо”, рекао је Мали.
Истакао је да Влада Србије ни на који начин неће дозволити да се угрози енергетска стабилност Србије.
“Борићемо се за то и није ово први изазов са којим се суочавамо. Сигуран сам да ћемо наћи начин, али у сваком случају штитимо интересе грађана Србије у смислу и обезбеђивања довољно горива и свега онога осталог што ће бити на пумпама и уколико се те санкције десе 8. октобра”, поручио је министар.
Мали: На Татра самиту сам представио економске резултате Србије
На Татра самиту где учествује више од 150 банкара, политичара, економиста окупили смо се да видимо где стоји Европа када је у питању развој индустрије и целе привреде, а ја сам представио економске резултате Србије и све оно што можемо и радимо заједно на путу ка Европској унији на коме чврсто стојимо, изјавио је Мали.
Он је за Танјуг, говорећи о главним темама ГЛОБСЕК Татра самита 2025, навео да смо свесни ниских стопа раста бруто домаћег производа скоро свих земаља у Европској унији.
“Питање је како то покренути поново. Висок је ниво јавног дуга у скоро свим земљама, за разлику од Србије. Дакле, питање је како то покренути, а нама је то важно, зато што нам је и даље Европска унија највећи трговински партнер и непосредно или посредно осећамо све оно што се дешава у Европи. У овом тренутку ви имате питање убрзане дигитализације где, што је веома важно ни Србија не заостаје”, рекао је он.
Додао је да се дешавају демографске промене које су веома важне у смислу смањења броја људи који живе у Европи, што је, како је навео, питање нове радне снаге за неке године које су пред нама.
“Ту је и питање развоја одбрамбене индустрије, питање безбедности, питање сигурности, када је европски континент у питању, да подсетим да и даље траје конфликт у Украјини и даље има велики број трговинских неспоразума, ако тако могу да се изразим, када је Трампова администрација у питању, тарифа које се доносе данас, а сутра повлаче”, истакао је Мали.
Оценио је да је велика неизвесност у целом свету и да је питање како се Европа носи са тим.
“Мени је наравно било важно да видим и да кажем како се Србија носи са тим. Подсетићу да ми 7,4 одсто нашег БДП-а издвајамо за капиталне инвестиције, дакле упркос глобалним изазовима и проблемима, Србија није стала када су инвестиције у питању. Нагласио сам и социјални момент који је веома важан јер се заборавља брига о људима. То је повећање плата, пензија, минималне зараде, то је давање онима којима је наша помоћ најпотребнија”, рекао је он.
Истакао је да се у великим причама и изазовима, обично човек заборави и да је добро прихваћено његово скретање пажње на то.
Према његовим речима, неизоставно се дошло на тему енергетике, где, како је рекао, мора много да се уради како би се обезбедило сигурно снабдевање електричном енергијом у деценијама које долазе с обзиром на убрзани развој наше економије.
“Све више и више ће нам требати енергија и јефтини извори енергије. Зато и улажемо пуно у обновљиве изворе енергије, али морамо још много тога да урадимо. Када погледате изворе енергије, рецимо у Кини или у Америци су они јефтинији него у Европи. Самим тим, ваши производи нису конкурентни, немате где да их продате. Ако немате где да их продате, фабрике затварају, људи остају без посла”, навео је Мали.
Указао је да је то сценарио који је тренутно могућ у Европи, уколико се нешто не промени када је енергетика у питању.
Као веома важно је напоменуо и развој вештачке интелигенције и свега онога што би требало да подигне конкурентност европске привреде.
Дачић: Потписан споразум с Румунијом о ублажавању последица природних катастрофа
Преузмите андроид апликацију.




