Инфлација у Србији требало би да буде преполовљена до краја године, са око 16 на осам одсто, изјавио је потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали.
Министар је рекао Тањугу да ће, ипак, после бити много теже вратити инфлацију са осам на ранијих два или 1,5 одсто.
„По пројекцијама Народне банке Србије, инфлација ће бити преполовљена до краја године“, навео је Мали и истакао да је инфлација у Србији увезена споља и да је, пре свега, последица конфликта у Украјини, великог скока цена хране и енергената, као и да и Србија због свега тога трпи последице.
Мали каже да и централне банке САД, ЕУ, Велике Британије, Јапана и других земаља, као и Србије, подижу каматне стопе и покушавају кроз монетарну политку да смањење инфлаторна очекивања и инфлацију.
„Мислим да се инфлација стаблизује у земљама ЕУ, али увек постоји тај временски геп између нас и њих, и управо због тога очекујем да ће инфлација постепено да се смирује и у нашој земљи“, додао је Мали.
Инфлација је у марту, према последњим подацима Републичког завода за статистику, на месечном нивоу износила 0,9 одсто, а у односу на исти месец прошле године 16,2 одсто.
НБС је објавила да и даље раст цена хране и енергената доприноси око две трећине укупној инфлацији.
Месечна и међугодишња инфлација у марту је у складу са изнетим пројекцијама Народне банке Србије за прво тромесечје, кажу у централној банци.
Посматрано у односу на март 2022. године, цене хране и безалкохолних пића порасле су за 25,4 одсто, што је у највећој мери последица деловања фактора на страни понуде на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат.
Месечну динамику кретања инфлације у марту, слично кретањима из претходног месеца, обележио је пре свега раст цена хране, а у мањој мери и цена у оквиру базне инфлације.
Цене прерађене хране су у марту у односу на фебруар повећане за 0,8 одсто, што је мањи раст у поређењу с претходним месецима, док су цене непрерађене хране порасле за 3,8 одсто, вођене вишим ценама поврћа.
Посматрано у односу на март 2022. године, цене хране и безалкохолних пића порасле су за 25,4 одсто, што је у највећој мери последица деловања фактора на страни понуде на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат.
У питању су пре свега преношење високих трошковних притисака из претходног периода, као и негативних ефеката прошлогодишње суше у Србији и у већем делу Европе.
С друге стране, цене енергената су на месечном нивоу у марту забележиле благи пад од 0,1 одсто, који је у највећој мери био опредељен даљим падом цена чврстих горива, док су цене нафтних деривата у просеку остале непромењене.
Месечни раст цена у оквиру базне инфлације био је спорији у односу на укупну инфлацију и у марту је износио 0,6 одсто.
Међугодишње посматрано, базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) и даље се креће на знатно нижем нивоу од укупне инфлације и у марту је износила 11,3 одсто, чему знатно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима, наводе из НБС.
Преузмите андроид апликацију.
