Занимљиво је што је у Хрватској данас вест како је апсолутни износ јавног дуга у Србији 32,3 милијарди евра и 53,7 одсто бруто-друштвеног производа, када је та иста Хрватска на крају другог квартала била задужена са чак 45,7 милијарди евра, односно 74,3 одсто БДП-а, написао је данас на свом Фејсбук профилу министар финансија Синиша Мали, поводом написа у хрватском Пословном дневнику према коме је Србија презадужена земља.
Мали истиче да је у току пандемије корона вируса током 2020. године удео јавног дуга Хрватске скоцио на рекордних 87,3 одсто БДП-а, док је Србија одржала удео испод 58 процената.
У исто време, у евро зони ће, по пројекцијама за крај ове године, просек јавног дуга износити 93,6 одсто, наводи Мали и додаје да када је реч о јавном дугу, Србија има бољи резултат и од Хрватске, а боља је и од европског просека.
Прецизније, дуг Хрватске је, ако говоримо у апсолутном износу, за око 40 одсто, већи од нашег дуга, али њима је и даље интересантније да гледају у наше, а не у своје двориште, истиче Мали.
Наглашава да ће, када је реч о регионалним показатељима, Хрватска следеће године морати да се задужи 15 одсто БДП-а, док је Србија на испод 10 процената бруто друштвеног производа.
Ако говоримо о приносу на обвезнице, уколико се посматра релативни перформанс приноса, обвезнице Србије на секундарном тржишту су имале значајнију редукцију приноса у поређењу са Хрватском, указује министар Мали.
Што се тиче аранжмана са Међународним монетарним фондом, Мали истиче да смо поносни на нови аранжман, на који су и инвеститори на тржишту капитала одличцно реаговали, баш као и рејтинг агенције, па је тако Мудис пре неколико дана објавио извештај у коме управо хвали овај потез Србије.
Наиме, договор са ММФ-ом резултирао је падом приноса обвезница на секундарном тржишту капитала за целих 1,0 одсто.
ММФ позитивно наглашава да привреда Србије поседује комфор да се бори са глобалним ризицима, укључујуци располагање адекватним резервама, добро капитализован и ликвидан банкарски систем као и доступност конкретних резултата када је рец о правовременом реаговању на спољне шокове у прошлости.
Мали оцењује да са једне стране имамо инвеститоре, дакле људе који улажу свој новац, а који добро реагују.
Са друге стране имамо хрватске медије који нас критикују, а који у свом тексту у ствари преносе текст опозиционих медија из Србије, додаје Мали.
„Паметном доста. Србија може Хрватској да дели лекције када је реч о управљању јавним дугом. Одговорном економском политиком успели смо да смањимо јавни дуг, који је данас апослутно под контролом и испод новоа Мастрихта од 60 одсто, чак и после неколико година кризе и чији ће удео у БДП-у наредних година наставити да се смањује“, наводи Мали.
Додаје да ће власт у Србији наставити да се бори на нашу земљу и бољи живот грађана, за веће плате и пензије, нове ауто-путеве, пруге, школе и болнице, за конкурентнију привреду и мању незапосленост.
Vučić uživo iz Pariza: Nema više tajni, Priština ima podršku Nemačke i Velike Britanije
Преузмите андроид апликацију.
