Предложени буџет за 2023. је већи за 7,8 одсто у односу на актуелни ребаланс, а дефицит од 3,3 процента договорен је са ММФ-ом, рекао је министар финансија Синиша Мали на скупштинском Одбору за финансије и додао да је буџет за следећу годину уравнотежен и са довољно резерви.
Истакао је да је дефицит мањи него овогодишњи те да је у њему 1,9 одсто реални дефицит, а 1,4 одсто резерва за даљу набавку енергената, јер се глобална криза наставља.
Министар је рекао је да је буџет заснива на три стуба.
Први је осигурање стандарда грађана, који се, како је навео, реализује кроз повећања пензија и плата.
Нагласио да ће кумулативно повећање пензија бити 20,8 посто, те да ће плате у јавном сектору бити веће за 12,5 одсто.
Он је навео да ће минималац бити повећан за 14,3 одсто од 1. Јануара па ће износити више од 40.000 динара, али да ће бити и растерећења послодаваца.
Говорећи о другом стубу рекао је да се за инфраструктурне пројекте предвиђа 6,8 одсто будућег буџета.
Мали је нагласио да се неће одустати ни од једне капиталне инвестиције.
Рекао је да је трећи стуб енергетика те да је у буџету остављена резерва за набавку и гаса и струје.
Истакао је да се кренуло у активно реструктурирање јавног енергетског сектора како би се од њега у будућности направио и генератор раста.
Министар је навео да тренутно Србија има довољно гаса на дотоку, додаје се гас из резерви из Мађарске, а складиште у Србији је пуно.
Додао је да је на дневном нивоу борба да има довољно електричне енергије, и указао да и даље Србија има најјефтинију струју у Европи, те да је то показатељ колико је држава јака и колико преузима терет кризе на себе.
Мали је подвукао да су нова фискална правила договорена са ММФ-ом, што је важно за кредитни рејтинг, као порука да је власт посвећена стабилности јавних финансија.
Упозоравајући да већина тешко разуме компликованост ситуације, Мали је позвао на мало разумевања.
Оценио је да је буџет уравнотежен са довољно резерви за све изазове који се могу појавити у 2023. години.
Гувернерка НБС Јоргованка Табаковић оценила је да је буџет реалистично пројектован у актуелним глобалним условима, и оценила да је остварив.
Додала је да је према планираном дефициту јасна намера одржавања фискалне стабилности и очувања фискалне одрживости.
Она је позвала да у борби са инфлацијом све институције користе инструменте које имају, од информација до инспекција.
Истакла да је борба против инфлације задатак свих.
Председник Фискалног савета Павле Петровић навео је да је дефицит од 2,2 милијарде евра релативно висок за Србију, а да је 1,2 милијарде дуга у енергетском сектору.
Истакао је да ће у 2023. години грађани дати значајна средстава да плате велике грешке и некомпетендно вођење ЕПС-а.
Он је апеловао да, ако се остваре уштеде у 2023. буду искоришћење за смањење дефицита и високог дуга.
Похвалио је што у 2023. неће бити неселективних исплата новца целокупном становништу, после три године те праксе.
Истакао је да проблем остаје нетранспарентност, а као пример навео кредити буџета јавним предузећима, те планирано издавање гаранција.
Оценио да ће ЕПС до краја године имати губитак од 900 милиона евра, следеће године око 300 миилиона јер ће део мањка покрити повећање цена.
Истакао је да Фискални савет подржава реструктурирање предузећа у енергетском сектору.
Додао је да поскупљење гаса на светском нивоу треба прелити на оне који га троше кроз повећање цена, те да то неће српску привреду учинити неконкурентнијом јер су околне државе већ повећале цену гаса привреди.
Počela prva faza izgradnje digitalnih mreža u selima u Srbiji
Преузмите андроид апликацију.
