Када усвојимо неке нове једноставне навике, све почне да се мења.
У нашем животу усамљеност је као најтврдокорнија мрља. Имамо осећај као да смо заглављени у бескрајном лошем расположењу. А онда, када усвојимо неке нове једноставне навике, све почне да се мења.
Вођење дневника наших мисли
Некада нам је вођење дневника звучало као клише, али стављање оловке на папир (или прстију на тастатуру) постало је наше тајно оружје. Свако јутро треба да бележимо наше насумичне мисли, бриге, па чак и снове од претходне ноћи.
Психолог James Pennebaker открио је да писање о емоционалним искуствима може значајно побољшати наше ментално благостање. Изливајући наш унутрашњи монолог на страницу, схватамо шта нас заиста мучи, и то је први корак да се осећамо мање изоловано.
Планирање времена за себе
Својевремено смо сматрали да је време посвећено себи луксуз, а не потреба. Али ако водимо бригу о себи то не значи да смо себични. Она је кључна. Дословно треба у свом календару да упишемо „време које посвећујем себи”. Током тог периода треба да радимо нешто само за себе (купка са мехурићима, читање љубавног романа или вежбање јоге или било та друго што нас чини срећним).
Carl Rogers, пионир хуманистичке психологије, веровао је у важност бриге о себи за лични раст. Када према себи покажемо мало љубави, на крају имамо више да дамо и пружимо другима.
Повезивање (чак и ако је непријатно) смањује усамљеност
Изградња и одржавање веза од суштинског је значаја за емоционално здравље. Требало би да позовемо барем једног пријатеља или члана породице сваке недеље.
Аристотел је говорио: „Човек је по природи друштвена животиња.” Напредујемо када делимо живот са другима. Чак и кратак петоминутни разговор може променити наше целокупно расположење.
Свакодневно вежбање захвалности
То заиста функционише и има смисла. Сваке вечери треба да запишемо три ствари на којима смо захвални. То може бити нешто мало, као савршена шољице кафе.
Ова једноставна пракса репрограмира наш мозак да се фокусира на позитивне ствари. Истраживач позитивне психологије Мартин Селигман каже да захвалност може значајно повећати ниво среће. И није потребно много труда – само доследност.
Укључивање у тренутке свесности
„Буди присутан.” Некада ово нема никаквог смисла, али када покушамо са техником свесности, приметићемо да не размишљамо толико о ономе што се догодило јуче или да бринемо о сутра као раније. Застанемо на минут и само удахнемо. А један минут може учинити чуда.
Вежбајући свесност учимо како да се прилагодимо свом телу и уму. Овај приступ помаже да ухватимо негативне мисли пре него што измакну контроли.
Кретање, без обзира на то колико се лењо осећамо
Редовно кретање, чак и 10-минутна шетња, чини да се осећамо живље. А тек пуштање омиљене музике и приватна плесна забава у нашој дневној соби! Како наводи American Psychological Association, вежбање ослобађа ендорфине, супстанце за добар осећај у нашем мозгу. Осетићемо одједном како нас тренуци покрета чине мање анксиозним и енергичнијим.
Прихватање новог хобија спречава усамљеност
Добро је када пронађемо неки нов хоби. Када се изгубимо у креативном хобију, то нам омогућава да побегнемо од своје усамљености.
Psiholog Mihaly Csikszentmihalyi ово описује као ток – онај осећај да нас потпуно апсорбује оно што радимо. Проналажење хобија који изазива радост може нам помоћи да достигнемо стање протока, које тренутно подиже расположење.
Чешће треба да кажемо „не”
Често угађамо другима и због тога се осећамо исцрпљено и огорчено. И тако научимо речцу која мења живот: не.
И занимљиво – свет није стао. У ствари, наши односи се побољшају, јер се више не осећамо исцрпљено и самлевено. Психолози наглашавају да је постављање здравих граница кључно за добробит. Ако се константно преоптерећујемо, може да се појави усамљеност, јер нам не преостаје нимало енергије за аутентичну повезаност.
Тражење стручне помоћи када је потребна
Уврежено је било мишљење да тражење помоћи терапеута значи да нам нешто фали. Али након неколико сесија, схватимо да је то најбољи поклон који себи можемо да приуштимо. Терапеут нуди објективан поглед и алате за суочавање са изазовима.
Отварање терапеуту захтева рањивост и доводи нас до позитивних промена које никада не бисмо успели сами да остваримо.
Ништа се не дешава преко ноћи, али из дана у дан, осећаћемо се лакше, са више наде и повезаности како са собом, тако и са људима око нас. Никад не знамо који ће нас мали корак довести на потпуно другачије (и срећније) место у животу.
И никада не смемо да заборавимо да нисмо сами, ако ништа друго, ту је увек добра музика, топла купка или добар пријатељ који чека на другој страни телефонског позива.
Veštačka inteligencija oseća? Istina o njenim reakcijama na stres i tugu će vas šokirati
Преузмите андроид апликацију.
