Француски председник Емануел Макрон полако успева у својој намери да од Европе створи самосталнијег и „мишићавијег” играча, оценио је магазин „Економист” у оквиру опширне анализе француске спољне политике.
У анализи се наводи да Макрон настоји да своју земљу средње величине задржи међу највећим светским дипломатским силама. Наводи и да су његове „фрустрације” да то учини очигледне.
Како се додаје, у том контексту Макрон је ове године угостио већ 16 светских лидера. У априлу одлази у Кину на састанак са кинеским председником Си Ђинпингом. Што ће га учинити првим председником неке земље Г7 који је то учинио.
„Економист” подсећа да Француска поседује „чврсте полуге моћи”, које не поседује ниједна друга земља чланица Европске уније. Укључујући ту нуклеарно наоружање, стално место у Савету безбедности Уједињених нација. Као и велику војску широм света.
Посебно се указује да са 264 амбасаде и мисије, Француска води трећу највећу дипломатску мрежу на свету после Кине и САД.
У контексту Француског чланства у НАТО-у, „Економист” цитира истраживача Фондације за стратешка истраживања, Бруна Тертреа, који оцењује да је „Макронов стил да никада не одустаје, и што више могуће ризикује. Он слуша многе али никоме није дужан. Макронов главни дипломатски саветник је сам Макрон”.
Критичари његове политике наводе да он „има превише идеја, све време, и тешко је да било коју од њих изгура до краја”.
У закључку анализе, „Економист” оцењује да је Макрон „импресиван и лукав” партнер, који „никада неће прихватити да Француска буде средње велика сила”.
Преузмите андроид апликацију.
