Први круг парламентарних избора у Француској за председника Емануела Макрона представљао је понижење и он је сада суочен са болним избором да ли да одбаци све што има како би зауставио крајњу десницу, или да покуша да спасе оно што је остало од његовог некада доминантног покрета пре него што се преда, пише Политико.
У анализи бриселски портал пише да је Макрон расписао ванредне изборе, након катастрофалног пораза који му је нанела крајња десница на европским изборима у јуну, са само једним циљем, а то је како да заустави посрнуће Француске до крајњих граница, међутим, оцењује се, постигао је управо супротно.
Друга по величини европска економија и једина нуклеарна сила ЕУ сада је ближа него икада раније успостављању крајње десничарске владе по први пут, након што је странка Национално окупљање (РН) Марин Ле Пен добила драматичну предност у првом кругу.
Ако избори у другом кругу 7. јула донесу парламентарну већину за њену странку, Француска ће се наћи, оцењује бриселски портал, у непознатим водама.
Иако је странка Ле Пенове ублажила неке од својих оштријих позиција, и даље је дубоко скептична према западним главним политичким позицијама. Победа на овим изборима пружила би снажан подстицај њеним шансама да освоји француско председништво 2027. године.
Према анализи института за испитивање јавног мњења Ипсос, пројектовани резултати њене странке ставили су је на домак од доласка на власт. Странка је у првом кругу добила 33,2 одсто гласова, што значи да би крајња десница могла да добије између 230 и 280 места у парламенту, наводи институт.
С обзиром да је праг за добијање апсолутне већине у парламенту 289 места, крајња десница би чак могла да буде у позицији да формира владу за недељу дана, са 28-годишњим лидером Националног окупљања Жордан Барделом као премијером.
Сада је питање да ли било шта, или било ко, то може да заустави.
Колико ће се Ле Пенова приближити апсолутној већини зависи од тога како ће друге странке, и Макрон, реаговати на њену велику победу. Остављају ли разлике по страни и уједињују се да би победили крајњу десницу?
Макронови кандидати за скупштину су елиминисани у половини од 577 изборних јединица у Француској. Макронова центристичка парламентарна група требало би да се смањи са 250 посланика на мање од 100 у Народној скупштини.
Сада се његови центристички савезници суочавају са огромним притиском да се повуку из трке у многим областима и саветују своје присталице да гласају за левичарски савез, који укључује крајње левичарске радикале, у покушају да победе Ле Пен, али је питање да ли ће у томе успети.
Позвао бираче да блокирају десницу у другом кругу гласања
Француски председник Емануел Макрон је одмах по објављивању прелиминарних резултата ванредних парламентарних избора, позвао бираче да блокирају крајњу десницу у одлучујућем другом кругу избора који ће се одржати 7. јула. „Суочени са Националним окупљањем, дошло је време за широк, јасно демократски и републикански савез за други круг“, поручио је Макрон.
Он је истакао и да велика излазност у првом кругу говори о „важности овог гласања за све наше сународнике и жељи да се разјасни политичка ситуација“, преноси France 24.
Странка крајње деснице Национално окупљање води у првом кругу парламентарних избора у Француској, са око 34 одсто подршке бирача, показују излазне анкете четири агенције за испитивање јавног мњења – Ипсоса, Ифопа, OpinionWay-а и Елабеа.
Према анкетама, левичарска коалиција Нови народни фронт освојила је 29 одсто гласова, а центристичка коалиција Заједно, којој припада и странка француског председника Емануела Макрона, од 20,5 одсто до 23 одсто.
Francuska: Pobednik prvog kruga parlamentarnih izbora ultradesničarska stranka RN
Преузмите андроид апликацију.
