Иако није лако такмичити се са градом на обали Средоземног мора кога је украсио Гауди, Мадрид итекако има своје адуте у вековној трци за популарност коју води са Барселоном.
Познат као краљевски град (чак и фудбалски клуб – краљевски) отмен је у сваком смислу. Слике у музејима потписују врхунски сликари, одећу у бутицима угледни креатори, зграде су блиставе и импозантне, а људи насмејани и пријатни, па чак и када не разумеју ни реч енглеског, што се често дешава.
У раскошној понуди између Гучија и Гоје те класичних и алтернативних културних здања, свако ће пронаћи нешто за себе.
„Никада нисам био у граду где је било толико мало разлога да се ноћу иде у кревет, а и ако се оде, да се спава” – одлично је описао Мадрид славни писац Ернест Хемингвеј.
Осим што је престоница Шпаније, Мадрид је дефинитивно и престоница динамичног ноћног живота који се одвија не само у баровима и дискотекама, већ и на самим улицама. Barrio (кварт) Уертас не одмара ни преко недеље, Маласању боје звуци одличне музике, Ћуека је LGBT hotspot са надалеко познатим drag перформансима, док се у Аустриас иде на живу музику и плес до зоре.
Састанци се често заказују за после поноћи, а и тада се на улицама могу видети како бебе у колицима тако и седамдесетoгодишњаци који су изашли на чашу сангрије. Нарочито лети улице су живље у три сата после поноћи него у три после подне.
Можда баш зато што је у сенци Барселоне, посетиоци често немају висока очекивања од Мадрида, те се обично пријатно изненаде. Грандиозне беле грађевине, раскошни тргови, чисте улице и бујно зеленило чине да се Мадрид заволи на прву шетњу.
Али, то није све. Мадрид је више од лепог и чистог. Иако огроман, град је, нетипично лежеран за западно – европску престоницу. Људи свакодневно уживају у сиестама и дугим паузама за ручак и кафу, друже се уз тапас (мини сендвичи најразличитијег састава ) и вино после посла и радо се крећу пешке по граду, чак и са малом децом.
Туристи брзо прихвате навике домаћег становништва и лако се препусте уживању и освежавајућем “верано” вину. Колики значај у Шпанији има добро мезе говори то што су у част славне “Серано” шунке отворени бројни музеји шунке где прави гастрономски доживљај кошта свега неколико евра.
Сем сувог меса можете пробати љуте кобасице, поховане лигње, тортиље, паељу, па чак и реп бика! О односу Мадриду према пићу говори чињеница да огромну чашу сангрије од пола литре у баровима зову – мини сангрија.
Метро и уопште градски превоз функционише беспрекорно, али најбољи начин да се обилази град је – пешке. Где год да кренете у шетњу у ширем центру града ређаће се знаменитости и уколико у шпанској престоници остајете мање од недељу дана тешко да ћете све успети да их обиђете.
Један од најлепших тргова је Plaza Mayor, где су се некада одржавала крунисања краљева, разне светковине, али и јавна погубљења. Познато место за заказивање сасанака је Puerta del Sol, још један велелпни трг са скулптуром меде који брсти дрво бобица.
Најимпозантнија зграда у Мадриду је краљевска палата са 2,800 соба од којих су многе препуне златног намештаја и уметничких дела. Будући да шпанска краљевска породица не живи у овој палати она је, осим када је користе за важне састанке или пријеме, отворена за јавност.
Љубитељи уметности ће у Мадриду посебно уживати јер градски музије важе за неке од најбољих у Европи. За поштоваоце класике ту је Прадо, са славним Веласкезовим “Девојчицама”, док ће модерњацима више пријати посета Реини Софији и Тисену, и делима Пикаса, Кандинског, Мироа, Матиса.
За поклонике уличне уметности, права адреса је мултикултурни кварт Ембахадорес, украшен јединственим графитима са снажним порукама.
Град је познат и по бројним алтернативним културним и социјалним центрима као што је La Tabakalera која се налази у некадашњој фабрици дувана, Матадеро – културни центар смештен у згради у којој се раније налазила кланица, La Kasa Encendida, између осталих.
Уколико вас од музеја више привлачи уметност куповине, Мадрид је у улици Ортега и Гасет у четврти Саламанка удомио све могуће врхунске модне креаторе. За купохоличаре са мањим буџетом ту су тржни центри El Korte Ingles.
Они који хоће да пазаре квалитетно и још јефтиније, или једноставно да уживају у невероватној атмосфери, недељно пре подне треба да проведу на пијаци El Rasto која се простире у десетак улица око центра града.
На овом светски познатом бувљаку са дугом традицијом можете купити све! Од канаринца, преко руског шлема из II светског рата, па до очуване половне одеће.
У Мадриду се, кажу, налази и најстарији ресторан на свету – Ботин, са типичним кастељанским менијем. Пре него што је постао сликар, кажу упућени, Франциско Гоја је у њему прао судове. Овај мадридски ресторан је према Гинисовој књизи рекорда најстарији ресторан на свету (отворен је 1725. године). У њему је редован гост био и Хемигвеј, те га је и поменуо у својој књизи Fiesta и често говорио да му је то омиљени ресторан.
Мадрид има за свакога понешто, а за све нас важну лекцију. Уживање у животу и дружење са пријатељима, данас и сада, једнако је битно (ако не и више) од рада и посла.
Аутор текста: Н. Кошта
