Србија је веома близу уласка у Европску унију, али су присутне политичке препреке које то онемогућавају, рекао је премијер Ђуро Мацут на конференцији “Euronews Adria Summit”. Председница Народне Скупштине Ана Брнабић наводи да је стратешки циљ Србије чланство у ЕУ, али да је у интересу да читав Западни Балкан буде део заједнице. Шеф српске дипломатије Марко Ђурић поручује да је наратив о ЕУ и захтев да се он промени “двосмерна улица”.
Ђуро Мацут је, на конференцији “Euronews Adria Summit” у Палати “Србија”, истакао да је наша земља задовољила све техничке услове за приступање Европској унији, али да недостаје одлука земаља чланица како би се то коначно десило.
“Мислим да смо заиста најближе него икада да уђемо у ЕУ, јер смо испунили све те неке предуслове. Kроз разне сусрете које сам имао као председник Владе, осетио сам да нас сви разумеју, поштују и уважавају”, рекао је Мацут на конференцији чији је циљ отварање платформе за разговор о кључним друштвеним, политичким и економским темама Западног Балкана.
Говорећи о годишњем извештају ЕУ за Србију, Мацут је рекао да је извештај доживео више у форми критике него похвале.
“Србија је дуго на путу европских интеграција. Направили смо важне искораке, а у последњих неколико месеци смо се убрзали (реформе)”, оценио је Мацут.
Додао је да ће Влада Србије даље спровођење реформи преузети на себе. “Бићемо врло активни, министри су добили јасне инструкције, а ја ћу интезивно пратити њихов рад”, рекао је премијер Србије.
Брнабић: Стратешки циљ Србије чланство у ЕУ
Председница Народне скупштине Ана Брнабић истакла је да је стратешки циљ Србије да постане пуноправна чланица ЕУ, а да је стратешки интерес да читав Западни Балкан буде део ЕУ уз оцену да је то једнако добро и за Србију, регион, али и за саму ЕУ.
Истакла је да су три важна разлога због којих Србија треба да постане чланица ЕУ наводећи да је, без обзира на све што се може замерити тој заједници, ЕУ неспорно највећи и најуспешнији мировни пројекат у историји човаченства.
“ЕУ је у највећој мери донела најдужи мир и такав мир на европском континенту да је тешко замислити да су државе чланице ЕУ биле смртни непријатељи. Западни Балкан мора да буде део таквог мировног пројекта да би се окренули будућности и да би другачије перципирали прошлост”, рекла је Брнабићева.
Навела је да су реформе које Србија спроводи на европском путу комплексне и да могу да се сведу у три кључна скупа – владавина права, јавна управа и економија.
Нагласила је и да Србија интензивно ради на европским интеграцијама и изразила наду да ће у децембру бити отворен Kластер 3, као и да Србија треба да убрза реформе које су, како је рекла, успорене, јер нема националног консензуса о томе да Србија треба да постане део ЕУ.
Ђурић: Отварање Kластера 3 у интересу и Србије и ЕУ
Министар спољних послова Марко Ђурић поручио је да је Србија успела да добије препоруку за отварање Kластера 3 и навео да ће у наредним месецима фокус бити на раду са државама чланицама којима ће бити изнети сви аргументи и разлози због којих је, како је истакао, не само у интересу Србије, већ и ЕУ да се пошаље снажан сигнал кроз отварање тог кластера.
Указао је да нема дилеме да је у Србији већина за учлањење у ЕУ, а да је наратив о ЕУ и захтев да се он промени “двосмерна улица”.
“Ми морамо да радимо и у државама чланицама ЕУ да променимо слику, не само у Србији, него и у целом региону, јер оно што важи за односе са САД, у једној мери вреди и за односе са ЕУ у глобалу, а то је да многе земље гледају на нас као регион. И ту морамо да радимо на консензусу о лобирању”, рекао је Ђурић.
На питање да ли су АП Kосово и Метохија и санкције Русији препрека на путу Србије ка ЕУ, Ђурић је рекао да истраживања Еуробарометра и друга релевантна истраживања јавног мњења показују да спремност на проширење није једнозначна и универзална у државама чланицама ЕУ и да је зато важно заједничко представљање региона који, како је истакао, са 17 милиона становника може да допринесе и европској безбедности, европском расту и европској кохезији.
“Ако Европа не буде озбиљно приступила процесу своје консолидације унутрашње, престаће да буде глобални актер”, оценио је Ђурић.
“Енергетска стабилност Србије неће бити угрожена, важна сарадња у региону”
Министар спољних послова Марко Ђурић рекао је да енергетска стабилност Србије ниједног тренутка није била доведена у питање због санкција НИС-у и истакао да ће тако бити и убудуће, као и да је сачувана ценовна стабилност захваљујући сарадњи са партнерима у региону.
Додао је да је сјајна вест за цео регион изузеће које је Мађарска добила од САД када је реч о снабдевању руском нафтом и навео да то додатно стабилизује енергетско тржиште у региону.
На питање на који начин се то конкретно може одразити на Србију, Ђурић је рекао да га је први дан по ступању на снагу санкција против НИС-а, позвао министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто и да му је рекао да Мађарска стоји уз Србију и уз енергетску сигурност Србије.
Амбасадор Мађарске у Србији Јожеф Мађар поручио је да Мађарска није за увођење санкција Руској Федерацији, већ за договор, наводећи да су руски енергенти ценовно најповољнији и то не само за Мађарску, него и за друге земље.
“На Западу неће рећи да су руски енергенти и дан данас ценовно најповољнији. Што се тиче допремања, транзита, такође су најповољнији”, рекао је Мађар.
Вучић: Морамо да наставимо да улажемо у војску, ствари су отишле предалеко
Преузмите андроид апликацију.
