Отворена је занимљива тема о намирницама које једна другој скраћују век ако их држимо заједно. Тако смо открили да не би требало да држимо заједно банане и крушке или брескве, затим кајсије и нектарине, парадајз и краставац, као ни кромпир и лук.
Врло често нам је у посудама са воћем баш оно које не би требало држати заједно. Прехрамбени технолог Ана Калушевић објашњава зашто не иде заједно.
„То је у суштини климактерично воће, а то значи да је то воће које наставља свој живот и након бербе и интензивно дише. Чим интензивно дише отпушта гас етилен, који је биљни хормон и који даје сигнал и околном воћу да брже сазрева“.
Држање овог воћа заједно није нужно лоше, већ само скраћује рок трајања:
„Ако је то воће које ћете тај дан или сутрадан ви и породица појести, то није никакав проблем, али генерално ћете му убрзати пропадање“, додала је Калушевићева.
Дакле, брже ће пропасти крушке ако стоје поред банана, посебно лети, а то се односи и на јабуке. Парадајз спада у климактерично поврће, што значи да иста ова правила важе и за њега“.
Она је закључила да ће парадајз трајати дуже ако стоји сам, одвојено од краставца, него ако стоји поред њега.
Проклијали лук и кромпир ипак се могу користити
Лук и кромпир који проклијају могу да се користе након што се уклони проклијали део, како не бисмо бацали толику храну, саветује др Калушевић и додаје:
„Црни и бели лук могу заједно, али кромпир и лук баш због тог дисања доприносе да брже проклијају и један и други ако их заједно држимо, што је код нас врло често случај.”
Нагласила је и које све поврће не би требало да иде у фрижидер: лук и кромпир, парадајз такође, али ни лубеница, коју апсолутно сви ставимо у фрижидер, јер њих једемо када су напољу високе температуре а ми желимо да се расхладимо.
Ништа штетно се неће десити ако парадајз и лубеница стоје у фрижидеру, али то поврће може бити и ван фрижидера, чиме му омогућавамо да развије свој пуни укус.
Нагласила је да би краставац могао да се чува заједно са тиквицама, карфиол са броколијем – слично са сличним.
Ако је лиснато поврће – са лиснатим, шаргарепа са другим коренастим поврћем као што су целер, зелен, рен.
Броколи и карфиол не могу дуго да опстану, неких 3 до 5 дана, али би требало да их држимо у фрижидеру.
Поврће може дуже да стоји ако се овако обради
Печурке иду у фрижидер, а занимљиво је да ће њихов рок трајања скратити ако их већ исечемо, уситнимо и тако чувамо.
Шампињони, вргањи, лисичарке, који се највише користе код нас могу да стоје неколико дана, 5-6 максимум.
Ако су исечене – много краће. Ако су већ припремљене, такође у наредна 3 дана би их требало појести, док ако су замрзнуте могу да издрже неколико месеци, али да су претходно бланширане.
Да бисмо зауставили ензимске реакције у поврћу, које су неминовне, ми бланширамо поврће и печурке – дакле спустимо их кратко у кипућу воду, извадимо и тек онда замрзавамо, савет је стручњака.
Од поврћа, иначе, ништа не иде баш у свежој форми у замрзивач, већ се све прво избланшира на описани начин.
Ана наглашава да ни то поврће у замрзивачу не може бесконачно дуго да траје.
„Рецимо грашак можда може и годину дана, док остало поврће углавном 6 до 8, 9 месеци. У суштини, наше поврће које је замрзнуто никада не може да траје дуго као индустријско, јер их нисмо тако брзо ни замрзли.
Ако бисмо држали у кеси намирнице као што су банане, смокве, брескве, кајсије, киви, шљиве, диње, парадајз и печурке, утицали бисмо на скраћење њиховог рока трајања.
„Препоручују се папирне кесе за чување или кутије, контејнери, платнене врећице и слично, у џакчићима који нису пластични, како би ваздух могао да циркулише.“
Јагоде, малине и бобичасто воће требало би држати у фрижидеру да би дуже опстале.
Ипак, ово воће не може дуго да траје јер има јако пуно воде, често преко 90%, нема љуску, нема кору, нема шта да га штити, а петељку коју има немојте скидати јер то подразумева оштећење ткива вишње, трешње или јагоде.
Кидањем петељке се оштети воћка и тако отвори ткиво да приђу микроорганизми и она брже пропадне. „Тек када желите да конзумирате тада оперите то воће и скините петељке“, закључила је Ана.
Чак је и хлеб могуће замрзнути, али и да он може да замрзнут стоји месец дана или нешто преко тога:
„Али не очекујте да то буде хлеб као у свежем стању, а није лоше да се тада хлеб убрзано загреје у рерни или слично“. Дакле, ако је замрзнут хлеб, па угрејан у рерни, тог или следећег дана требало би га појести“, навела је.
На питање да ли је могуће хлебу који се убуђави одсећи тај буђави део и наставити конзумацију, Ана је одговорила:
„Не предлажем тако нешто, зато што је порозно ткиво и могу токсини, микроорганизми, споре да продру у све делове хлеба, тако да би га требало одбацити.
Наравно да неки хлебови могу дуже да трају, зависи и од ког су брашна и како су мешана та брашна, како је печен и који је тип, али генерално је препорука да он стоји дан, два или три, на температури која је до собне“.
Ако се деси да уочимо паучинасту појаву на хлебу, која се још назива и нитавост хлеба, то свакако значи да тај хлеб треба бацити, јер ова појава може да укаже на присуство врло опасног микроорганизма.
Преузмите андроид апликацију.
