Због нижих температура и честих киша, пољопривредници који гаје малине овог пролећа нису поштено могли ни да уђу у своје малињаке, па су стабла овог воћа сада упола мања.
Вегетација касни, род малине ће бити слабији и то сигурно за око 30 одсто, очекују из Асоцијације произвођача малина. Пошто на многим парцелама нису на прави начин одрађене све агротехничке мере, то се одражава и на обухват радне снаге, јер када је род мањи има и мање посла.
На то све када се накалеми и незаинтересованост људи, посебно омладине, да беру воће, малинари су у проблему.
Како наглашава Светлана Цвијановић, председница Савеза пољопривредних произвођача западне Србије, у малињацима махом раде старији, јер млади нису заинтересовани за теже физичке послове.
„То није лак посао, треба радити десетак сати на сунцу и тако сваки дан. Приметан је дефицит радне снаге, па ако бих била у ситуацији да ми зафали радника, морала бих да запослим и странце. За сада немам потребу за ангажовањем иностране радне снаге, али ништа није немогуће“ каже Цвијановићева. Она у околини Шапца има око два хектара земље под малинама.
Берба воћа по којем је Србија планетарно позната почиње обично крајем маја, а сада ће, због лоших временских услова, почети у јуну, можда чак и касније, половином наредног месеца. То ипак не значи да на плантажама нема радника. Они имају посла, додаје Цвијановићева, и то око резања, окопавања, сечења воћки…
„Код мене је већ ангажовано десетак радника, а у малињацима смо од марта, кад год време дозвољава. А када крене права берба, на пољу ће бити између 25 и 30 берача. За сат рада може да се заради 300 динара или 110 динара по килограму убране малине. Тако је било прошле године, а ове ће можда цена радног часа бити и мало виша“ најављује она.
Преузмите андроид апликацију.
