Потреба за блискошћу и припадањем једна је од основних људских потреба. Међутим, код неких особа страх од тога да остану саме превазилази уобичајену забринутост и прераста у интензивну анксиозност која може да утиче на сваки сегмент живота. Овај ирационални страх не јавља се само када особа заиста остане сама, већ и при самој помисли да би могла да буде напуштена, одбачена или остављена без подршке.
Страх од самоће није исто што и осећати усамљеност
Такав страх може да наруши партнерске и породичне односе, друштвени живот и професионално функционисање, а често га прати и изражена бојазан од напуштања.
Иако се појмови самоће, усамљености и страха од самоће често поистовећују, међу њима постоје значајне разлике. Усамљеност представља субјективан осећај туге или емоционалне празнине и може да се јави чак и код особа које имају богат друштвени живот. С друге стране, самоћа је понекад свесно изабран период повлачења и одмора од свакодневних обавеза и друштвених контаката.
Код особа које имају изражен страх од самоће, проблем није недостатак људи у окружењу, већ интензивна анксиозност која се јавља када остану саме или када помисле да би то могло да се догоди. Страх је често толико снажан да утиче на доношење одлука, понашање и међуљудске односе.
Како се манифестује овај страх
Особе које пате од овог облика анксиозности често су свесне да њихов страх није рационалан, али упркос томе не успевају да контролишу емоционалне и физичке реакције које се јављају. Понекад се анксиозност појављује чак и када су окружене другим људима, јер их прати стална бојазан да ће бити напуштене.
Поред интензивног осећаја страха и несигурности, могу да се јаве и физички симптоми попут убрзаног рада срца, појачаног знојења, вртоглавице, дрхтавице, мучнине, отежаног дисања и нелагодности у стомаку. Код неких особа ови симптоми могу да прерасту у нападе панике.
Зашто се развија страх од самоће?
Стручњаци сматрају да корени интензивног страха од самоће често потичу из раног животног периода и трауматичних искустава. Губитак родитеља, развод родитеља, емоционално занемаривање или осећај напуштености током детињства могу да оставе дуготрајне последице на доживљај сигурности и блискости.
Страх може да се развије и након трауматичних догађаја у одраслом добу, посебно ако је особа у тим тренуцима била сама. То могу да буду озбиљне болести, несреће, напади панике, провале, физички напади или други догађаји који су изазвали осећај беспомоћности.
Код појединих особа постоји и повећана склоност ка развоју анксиозних поремећаја због генетских фактора, породичне историје менталних поремећаја или присуства других психичких тегоба.
Ко је у већем ризику?
Већи ризик од развоја израженог страха од самоће имају особе које већ пате од анксиозних поремећаја, паничних напада или одређених поремећаја личности. Такође, чешће се јавља код особа које имају изражен страх од одбацивања и напуштања.
Истраживања показују да су жене чешће погођене специфичним фобијама и анксиозним поремећајима, мада се овај проблем може јавити код особа оба пола и у различитим животним добима.
Како страх од самоће утиче на свакодневни живот?
Када постане интензиван и дуготрајан, страх од самоће може озбиљно да наруши квалитет живота. Неке особе остају у нездравим или чак насилним партнерским односима само да не би остале саме. Друге развијају потребу за сталним проверавањем партнера, чланова породице или пријатеља, што може додатно да оптерети односе.
Појединци могу да избегавају путовања, самосталне активности или професионалне изазове који подразумевају одвајање од блиских особа. Временом, овакав образац понашања може да доведе до смањеног самопоуздања, проблема у каријери и социјалне изолације.
Осим тога, дуготрајна анксиозност повезана са страхом од самоће повећава ризик од развоја депресије, посттрауматског стресног поремећаја и других менталних поремећаја.
Да ли страх од самоће може да се лечи
Добра вест је да се интензиван страх од самоће успешно лечи. Психотерапија представља основу лечења, а посебно ефикасним показале су се когнитивно-бихејвиорална терапија и терапија постепеног излагања ситуацијама које изазивају страх.
Током терапије особа учи да препозна узроке својих страхова, промени обрасце негативног размишљања и постепено развије осећај сигурности када је сама. Истовремено се усвајају технике опуштања, контроле дисања и управљања анксиозношћу.
У одређеним случајевима лекар може да препоручи и медикаментну терапију као привремену подршку током процеса лечења.
Када треба потражити стручну помоћ?
Стручну помоћ важно је потражити уколико страх од самоће изазива нападе панике, ремети сан, отежава свакодневно функционисање или доводи до проблема у партнерским, породичним и професионалним односима.
Иако многи људи покушавају да прикрију или оправдају свој страх, правовремено препознавање проблема и одговарајуће лечење могу значајно да побољшају квалитет живота и врате осећај сигурности и самосталности.
Преузмите андроид апликацију.
