Лидери земаља чланица НАТО-а поручили су данас уочи самита у Анкари да је неопходно да се очува јединство Алијансе, повећају издвајања за одбрану и настави подршка Украјини, а поједини званичници су упозорили да Русија остаје главна безбедносна претња Европи.
Британски премијер у оставци Кир Стармер рекао је да се самит одржава у тренутку великих глобалних изазова, укључујући рат у Украјини и најновија дешавања у Ормуском мореузу, пренела је Анадолија.
“Налазимо се на самиту НАТО-а са текућим сукобом у Украјини и недавним дешавањима у Ормуском мореузу. Постоји много важних питања о којима би требало да разговарамо и да се договоримо у вези са одлукама које ће произаћи из овог самита”, рекао је Стармер.
Он је нагласио да савезници морају да покажу јединство и одлучност.
Грчки премијер Киријакос Мицотакис истакао је да његова земља остаје чврсто посвећена НАТО-у и подсетио на то да Грчка спроводи програм модернизације оружаних снага вредан 25 милијарди евра.
Говорећи о односима са Турском, Мицотакис је рекао да подржава унапређење билатералних веза.
Мицотакис је такође упозорио да би нова ескалација тензија на Блиском истоку могла да доведе до раста цена енергената и позвао на поштовање споразума између САД и Ирана.
Мађарски премијер Петер Мађар је рекао је да Будимпешта подржава јачање НАТО-а и да планира да до 2035. године достигне издвајања за одбрану од пет одсто БДП-а.
Говорећи о рату у Украјини, Мађар је рекао да је “Украјина жртва, а Русија агресор” и поновио да Мађарска неће слати оружје нити војнике Украјини.
“Настављамо да пружамо хуманитарну помоћ Украјини, али Мађарска неће слати оружје нити војнике”, рекао је он и додао да је имао кратак састанак са украјинским председником Володимиром Зеленским и да су се договорили о будућим билатералним разговорима.
Бугарски председник Румен Радев оценио је да се НАТО налази у периоду дубоке трансформације и да европске државе морају да преузму већи део одговорности за сопствену безбедност.
Према његовим речима, циљ повећања одбрамбених издвајања на пет одсто БДП-а за Бугарску подразумева не само јачање војних капацитета, већ и улагања у инфраструктуру, транспорт, дигиталну отпорност и сајбер безбедност.
Радев је рекао да ће Софија наставити да подржава Украјину у оквиру својих могућности, али је нагласио да помоћ не сме да угрози социјалне програме.
Говорећи о Гренланду, поручио је да Европа треба да омогући становницима тог острва да сами одлучују о својој будућности.
Председник Пољске Карол Навроцки, естонски премијер Кристен Михал и литвански председник Гитанас Науседа оценили су да Русија остаје главна безбедносна претња Европи и позвали су савезнике да додатно повећају улагања у одбрану.
Навроцки је истакао значај трансатлантских односа и заложио се за трајно присуство америчких снага у Пољској.
“Желимо да се у Пољској успостави стална база за америчке војнике”, рекао је пољски председник и оценио да је амерички председник Доналд Трамп “велики пријатељ Пољске” и важан ослонац НАТО-а.
Он је упозорио да постоји могућност да Русија употреби војну силу против земаља Централне и Источне Европе.
Естонски премијер Михал нагласио је да НАТО мора додатно да ојача одбрамбене капацитете и помоћ Украјини.
“Знам да НАТО ради. Постоје поморске операције, постоји ваздушна полиција, а то ће се развијати и кроз јачање противваздушне одбране”, рекао је Михал.
Литвански председник је рекао да се Украјина бори за своју слободу, али и за безбедност Европе, упозоривши да претње долазе и из Русије и из Белорусије.
Он је изразио спремност Литваније да по потреби учествује у међународним операцијама разминирања у Ормуском мореузу и нагласио важност члана 5 НАТО-а о колективној одбрани.
Преузмите андроид апликацију.
