Лидери ЕУ сутра ће се састати на неформалом састанку у Бриселу на којем се очекује да ће, након избора за Европски парламент (ЕП), разговарати о расподели водећих функција у европским институцијама.
Европски савет, који окупља шефове држава и влада ЕУ, има централну улогу у утврђивању будућих високих функција у ЕУ, односно ово тело бира председника Европског савета, предлаже кандидата за председника Европске комисије и именује високог представника ЕУ за спољне послове и безбедносну политику.
Званични договор о расподели функција очекује се на формалном самиту Европског савета 27. и 28. јуна.
„Након избора за Европски парламент, лидери ЕУ разговараће о наредном институционалном циклусу“, наводи се у најави неформалног састанка Европског савета.
Европски савет именује председника Комисије квалификованом већином и том приликом би требало да узме у обзир резултате избора за ЕП. Европски парламент потом бира председника Комисије, а и потребно је да за избор лидера Комисије гласа најмање 361 од 720 посланика у ЕП.
Како је Европска народна партија (ЕПП) десног центра освојила највише мандата на изборима за ЕП, та политичка групација у ЕП има највећи мандат да именује за председника ЕК свог водећег кандидата – актуелну председницу ЕК Урсулу фон дер Лајен.
Према наводима медија, начелно је и договорено да место председника ЕК припадне ЕПП, функција председника Европског савета социјалистима, а позиција високог представника ЕУ за спољне послове и безбедносну политику либералима.
Ипак, како се наводи на сајту Европског парламента, не очекује се да ће током неформалне вечере бити донете икакве коначне одлуке, не само зато што се званична одлука не може донети на неформалном састанку, већ и зато што председник Европског савета мора да се консултује са руководством Европског парламента.
Међутим, могла би да буде донета о процедури која је потребно да се следи како би се прикупили различити ставови о расподели највиших позиција.
ЕПП је већ наговестила да ће пољски премијер Доналд Туск и грчки премијер Киријакос Мицотакис водити преговоре у име ове политичке групације о водећим функцијама, док је Партија европских социјалиста одредила немачког канцелара Олафа Шолца и шпанског премијера Педра Санчеза за своје преговараче.
Групацију либералних странака представљаће естонска премијерка Каја Калас и одлазећи белгијски премијер Александер де Кро, који се помињу и као кандидати за позицију високог представника ЕУ за спољне послове и безбедносну политику.
Актуелна председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен требало би да се придружи колегама током разговора о резултатима избора за ЕП, али ће највероватније напустити просторију током расправе о кандидатима за водеће позиције ЕУ.
Њено учешће на овом неформалном самиту изазвало је спекулације последњих дана, посебно због њеног односа са председником Европског савета Шарлом Мишелом, који је наводно желео да спречи Фон дер Лајен да присуствује састанку.
Између Мишела и Фон дер Лајен, како наводе медији, постоји дугогодишњи ривалитет који се најбоље огледа у скандалу „Софагејт“ пре неколико година када је Мишел током посете Турској пожурио да седне у фотељу поред турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, због чега је Фон дер Лајен седела на софи.
Немачки канцелар Олаф Шолц, који није јавно подржао Фон дер Лајен, рекао је да верује да ће одлуке о највишим позицијама у ЕУ бити донете врло брзо, укључујући поновни избор Фон дер Лајен за председницу ЕК.
Састанку би у понедељак требало да присуствује и председница Европског парламента Роберта Мецола.
Уколико лидери ЕУ на састанку Европског савета који се одржава 27. и 28. јуна одлуче да Фон дер Лајен дају други мандат, посланици ЕП би о њеном избору могли да гласају већ 18. јула, током прве пленарне седнице новог сазива ЕП, а у супротном о председнику Комисије гласаће се средином септембра.
Лидери ЕУ би могли током неформалног састанка да наставе и разговоре о стратешкој агенди ЕУ, која се дефинише на почетку сваког новог институционалног циклуса.
Очекује се да ће лидери ЕУ усвојити агенду за период од 2024. до 2029. године на формалном састанку Европског савета 27. и 28. јуна.
Европска народна партија освојила је највише мандата на изборима за Европски парламент и ова политичка групација и Прогресивна алијанса социјалиста и демократа остаће традиционално две највеће политичке групације у ЕП.
Велике губитке на изборима за ЕП претрпеле су групације Обновимо Европу, која окупља либералне странке, и Зелени, док су групације крајње деснице Идентитет и демократија и Европски конзервативци и реформисти повећале су број мандата након избора за ЕП.
Конститутивна седница ЕП биће одржана од 16. до 19. јула.
Преузмите андроид апликацију.
