Радован Панков новосадски је одбрамбени фудбалер, који тренутно игра у ФК “Црвена звезда“. Одрастао је на Подбари, а каже да се свом родном граду враћа чак и када има најситнију могућу прилику.
Друштвене мреже пуне су карикатура које представљају Радованово остварење у пенал серији у Копенхагену, те није ни чудо што истиче да је пред ту утакмицу имао највећу трему у животу.
Панков је за наш портал открио какав је осећај бити светски првак? На који је то моменат био највише поносан? Ко су му били идоли када је био дете, али и многе друге инетересантне и личне ствари.
У ком си делу града одрастао?
Па ја сам одрастао на Подбари, односно у центру Новог Сада… онај крај око Косовске улице и Рибље пијаце. Тај крај ми је у срцу и увек долазим ту, и сада сам ову паузу искористио да дођем мало кући са децом. Волим Дунав… то су неке ствари коју Подбару чине препознатљивом.
Како би некоме ко није из Новог Сада описао град?
Домаћински је град. Људи су срдачни, пријатни и све је онако некако у лаганом ритму.
Зашто баш фудбал и где је све почело?
Уз оца је дошла и љубав према фудбалу. Овде је све почело, додуше увек сам као мали уз фудбал тренирао још нешто паралелно попут џуда, тениса, ватерпола… Када је већ дошло време да се орјентишем за један спорт, одлучио сам се за фудбал и нисам погрешио, иако ми је у то време и ватерполо веома добро ишао.
Пред коју утакмицу си имао највећу трему?
Генерално немам трему, поготово кад играм од почетка, али када се деси неки црвени картон или нека повреда па треба поново да уђеш, није ти некада свеједно. Ајде да кажем… Копенхаген.
Ко ти је најбољи пријатељ из света фудбала?
Имао сам ту срећу да упознам доста квалитетних људи, било би глупо да издвојим само једну особу па ћу издвојити више њих. Имам три кума и четвртог Катаија у “Звезди“, уз њих бих издвојио и Вељка Симића који је тренутно у “Војводини“. Њих тројицу ћу посебно да издвојим, јер смо се упознали и окумили док смо били у млађим категоријама “Војводине“, то су: Зоран Караћ, Ненад Кочовић и Радош Лекић.
Lice grada: Dejan Majstorović i Strahinja Stojačić – Basketaši (VIDEO)
Какав је осећај бити светски првак?
Феноменалан, то је нешто што остаје за цео живот. Пробаћу да будем објективан, али мислим да је то што се тиче фудбала уз онај успех “Звезде“ у Барију, по мени раме уз раме наш највећи успех.
Који је то моменат у животу на који си највише поносан?
Било их је доста, али… када сам постао отац оба пута.
Остварићеш свој сан кад…?
Остварио сам га када сам дошао у “Звезду“.
Са ким си цимер?
Са Катаијем.
Утакмица о којој машташ?
Финале неког великог европског такмичења са “Звездом“. Мислим да ако то буде, то може бити једино ове сезоне.
У ком великом клубу би волео да играш?
Као мали сам волео Манчестер Јунајтед рецимо и даље волим да погледам неке њихове утакмице, али ми више није то то, али нека буде Реал Мадрид.
Да ли си имао идола?
Имао сам, бразилац Роналдо. Због онога што је приказивао када је био на врхунцу је најбољи играч свих времена.
Омиљени новосадски ресторан?
Волим да седим, поготово лети у “Le Piaf“-у и ајде нека буде “Aquadoria“.
Какав је живот у Русији?
Доста ми је био турбулентан период. Нисам био претерано одушевљен животом тамо, иако волим хладно и снег. Више ми се свидео Кипар.
Омиљени модни бренд?
Волим тренерке да носим. Нека буде… “Nike“.
Како се опушташ?
Немам пуно слободног времена. Волим да се опустим кући са децом уз њихово глупирање, а волим да гледам филмове и серије.
Да ли си сујеверан?
Јесам.
Кад све прође, где планираш да живиш?
Дефинитивно Нови Сад. Нека кућа поред Дунава, то бих онако волео, ако бисмо могли да приуштимо себи.
Преузмите андроид апликацију.
