Горан Стојановић је професор на Факултету техничких наука у Новом Саду у области електротехнике.
Оно по чему је јединствен овај истакнути професор и иноватор јесте развој јестиве електронике. Да, добро сте прочитали – јестиве електронике. Наиме, како и он сам у шали воли да каже, његов посао је негде између посластичарства и електротехнике.
Колико год то нама звучало необично, посао је управо такав, па тренутно од желатина, злата и сребра који се иначе користе за производњу торти, он и његов тим праве микрофлуидне чипове који се убацују у уста и могу да испоруче лек или средство за испирање уста.
Такође, прави и ролке и мајице у којима веже електроде за мерење ЕКГ-а или прави бенкице са сензорима за мерење температуре беба.
И управо је овај пројекат који се бави текстилном електроником оно на шта је изузетно поносан. Не само због буџета који вреди 2,5 милиона евра, већ зато што му је то највећи пројекат у досадашњој каријери, као и због чињенице да му је омогућио да запосли и доведе у Нови Сад неке од најбољих истраживача.
Аутор је, или коаутор, око 130 научних радова међу којима су и чланци у водећим научним међународним часописима. У својој каријери написао је две књиге: “Материјали у електротехници“ и “Наноматеријали и примена наноматеријала“.
Са својим тимом учествовао је на неколико међународних конкурса са озбиљним пројектима, а посебно се истиче по томе што је веома омиљен међу студентима.
Открио нам је где проналази инспирацију за нове пројекте? Колико људи верују у иновације? Како проводи слободно време? И друге интересантне чињенице о себи…
Упознајте професора који мотивише, бори се и прави промене у свету, а живи и ствара у Новом Саду.
Где проналазите инспирацију за нове пројекте?
Најчешће питање је управо то. Моји сарадници ми често кажу: “Професоре, како уопште да долазимо до идеја?“
У мом случају постоји неки период од поноћи до два, три ноћу када ја радим, односно када стварам те идеје у потпуној тишини. Обично оне буду инициране мојом жељом да помажем људима, да то што ми развијамо буде некоме на бенефите и да некоме користи.
Какве сте све иновације развили?
Теме пројеката којима сам руководио су развој денталних направа које могу да помогну аутистичној деци за испоруку лекова или чишћење зуба, мерење силе загрижаја. У ролкама и мајицама вежемо електроде за мерење ЕКГ-а, или правимо у бенкицама сензоре за мерење температуре беба.
Развијамо сензоре који могу да детектују исправност млека и уља на тржишту, од денталног конца правимо сензоре који могу да детектују рану фазу парадентопатије. У маске за лице које данас користимо као средство спречавања ширења вируса уграђујемо сензоре који могу да детектују температуру и различите бактерије из даха…
То су све применљиве ствари у којима врхунска наука и наше знање прати потребе људи.
Од чега настаје јестива електроника?
Често када радим са студентима и сарадницима у овој области, њима то буде јако занимљиво зато што је негде између посластичарства и прављења колача. Тако изгледа… а заправо се ми бавимо озбиљним стварима које имају велику примену.
Тренутно од желатина, злата и сребра који се користе за прављење торти правимо микрофлуидне чипове који се убаце у уста и могу да испоруче лек или средство за испирање уста.
То је потпуно иновативан начин да деци, или неком ко има потребу за тим, допремимо неку течност и неки лек у усну шупљину.
Колико је близу будућност у којој је електроника јестива?
Јестива електроника је сада хит у свету. Оно што је интересантно је да је пар светских водећих тимова почело да се такмичи ко ће пре на тржиште да лансира иновативне компоненте у области јестиве електронике.
Наш тим је ухватио корак са водећим институцијама у свету и ми смо тренутно развили компоненте у електроници као што су кондензатор, калем, отпорник од јестивих материјала. Пре 10 дана смо једном светском часопису послали наш научни рад који се бави уређајем који мери силу нашег загрижаја, а који је потпуно заснован на јестивим материјалима.
Колико људи верују у иновације?
Оно што наша земља има су паметни, вредни људи. Ја то могу да потврдим у раду са нашим студентима. Свакој генерацији, када уђем у амфитеатар, можете видети у очима радозналост и жељу да напредују и да, заправо, остваримо наше снове и померамо ствари напред у тој области.
Када људи виде савремене направе онда кажу да би и они волели нешто да имају. Рецимо, када својим пријатељима кажем на чему тренутно радим, они углавном коментаришу да би они први да тестирају: “Направи мени маску! Угради мени грејач у ролку!“
Сви препознају значај иновација и колико могу да нам омогуће лакши, једноставнији и бољи живот.
Да ли Вам је дража теорија или пракса?
Увек сам се, у току студирања и касније као професор, трудио да направим добру комбинацију теорије и праксе. Ако морам директно да одговорим онда пракса наравно!
Пошто смо ми у области електронике која је изразито практична дисциплина, онда сам се целог живота трудио да та наша жеља за праксом буде потхрањена и опремом којом смо опремили лабораторије, да би наши студенти могли да раде у савременим лабораторијама и да би могли да остваре своје идеје.
Често кажем студентима да нема ништа лепше него када човек од неке идеје, дизајна, стварно нешто и направи, а онда тестира и види да то ради.
Освојили сте доста признања… Која бисте издвојили?
За иновације смо добили, 2011. године на Сајму иновација у Москви, златну медаљу за нашу иновацију сензора који мери влагу у грађевинским објектима.
Након те иновације смо рад и публиковали и испоставило се да је, од мојих 103 публикованих радова, управо овај рад најцитиранији и најчитанији од стране других аутора из читавог света.
Како се опуштате?
Регенерација… Важно ми је да добар део дана проведем у природи, рецимо на Фрушкој гори у неком манастиру, погледам неки добар филм, да одем у позориште и да се видим са пријатељима којима верујем.
Много ми је важно да део дана проведем у тишини, да могу да сумирам и стабилизујем тај дан и да могу да направим планове за нови дан.
Да ли постоји пројекат на који сте посебно поносни?
Најпоноснији сам на пројекат који се бави текстилном електроником. Не само због буџета, јер вреди 2,5 милиона евра, већ је то највећи појединачни пројекат којим сам ја руководио током своје каријере.
Тема интересантна, а чињеница је да је то пројекат који ми је омогућио да запослимо најбоље истраживаче из иностранства и да они живе тренутно у нашем граду, те да заједно правимо нове изуме, открића и просто читав наш тим повлачимо напред.
На конкурсу је наш пројекат био трећи, али је имао исти број поена колико је имао и први. Често правим паралелу да када би у науци постојале медаље, као што постоје у спорту, ми бисмо добили медаљу за један српски тим.
Какав је Нови Сад као место за живот и рад?
Током своје професорске и научне каријере сам имао прилике да путујем и да поредим мој Нови Сад са осталим градовима у Европи. Тим више сам се уверио у лепоту и чар Новог Сада који комбинује и оно традиционално и оно ново.
Што се мене тиче… Нови Сад је међу 4 – 5 најлепших градова у Европи.
Lice grada: Sara Pavkov – Specijalni savetnik ministra za zaštitu životne sredine (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
