Почетна > Нови Сад
Лице града Нови Сад

Лице града: Марко Танчик – Организатор „Блоксток“ фестивала (ВИДЕО)

Марко Танчик је менаџер и организатор са дугогодишњим искуством и ангажовањима на бројним пројектима у култури и индустрији забаве.

Иако је дипломирао на Факултету техничких наука, свој пут је пронашао у сфери организовања Блоксток фестивала и сличних манифестација.

Поред тога истиче своју, како каже најважнију улогу у животу, поносног оца двоје деце.

На самом почетку волимо да питамо госте о месту из којег су потекли, да ли и ти можеш да нам испричаш нешто о свом одрастању?

„Ја сам се као клинац доста сељакао по граду, од Петроварадина и Краљевића Марка до једног момента кад сам кренуо у Основну школу и дошао у тај фамозни блок који ми се касније уткао у не само одрастање него и у комплетну личност. Тај блок ме прожима кроз све чиме се бавим и радим и за себе могу слободно да кажем да сам дете блока. Кад причамо о блоку и томе шта је блок, неки га зову Банатић“.

„Кад у Београду кажеш блок, одмах те питају који број, а кад кажеш у Новом Саду, постоји један једини део град који су старији звали Банатић. Нешто млађи га зову Париске комуне и цео тај крај који припада административној месној заједници „Омладински покрет“. Тамо сам провео највише година свог живота, а када сам отишао, оженио се и добио децу, остао је некако за сва времена мој и сматрам да сам и даље оданде“.

Посматрајући те кроз посао, креативност и комуникацију са људима, где би себе сврстао, као уметника, менаџера и да ли то уопште има неке везе са твојом струком?

„Свакако не као уметник, мислим не сматрам себе нешто нарочито талентованим за било коју ужу грану уметности. Што се тиче слуха ту тек поготово. Кад кажем да сам неко ко је стицајем околности директор, не тако малог музичког фестивала, често у шали кажем да је то парадигма негативне селекције. Кажем то јер апсолутно немам неког талента за музику нити сам музички образован, али сам се у томе са својим другарима пронашао на правом месту и у право време“.

„Када причамо о Блокстоку, начин на који га доживљавамо, све моје комшије, пријатељи и ја, није у првом реду само музички фестивал. То је један комшијски фестивал, једна специфична прича везана за тај крај у којем сам одрастао. То је пре свега акценат на једном дружењу на једним добросуседским односима. Не кажем да квалитетна музика, добри и млади бендови које је Блоксток изнедрио нису плод тога, али у основи и сржи приче јесте нека друга филозофија. С тим у вези ми није било тешко да себе пронађем у томе и да се посветим фестивалу, иако опет кажем, да са музиком немам неке везе“.

Како су се развијале идеје на пројектима на којима си радио?

„Долазило је све мање-више спонтано, из неког другарског односа. Блоксток је, опет се враћам на њега, јесте нешто на шта сам најпоноснији, од онога шта сам све у животу радио. Дошло је сасвим природно, уследила је смена генерација у кварту. Ми некако смо затворени и сујетни што се тиче неких спољних утицаја на блок па никад нисмо дозвољавали неким другим људима да нам се много петљају у оно што радимо“.

„С тим у вези кад је дошло до неке природне смене генерација, кад је једна екипа која је мало старија у односу на моје другаре и мене, просто није имала више ентузијазма, воље ни енергије да се тиме бави. Тада смо ми, који смо у то време организовали неке друге ствари у кварту, ускочили и надам се да ће и нас тако једног дана неко млађи заменити и наставити ову причу“.

Када причамо о Блокстоку, да ли би нам испричао нешто више о том фестивалу и да ли је све спремно за почетак?
Фото: Градске инфо

„Да је све спремно, лагао бих кад би рекао да јесте. Питање је да ли ће бити све спремно и оно јутро првог јула, када осванемо у железничком парку са монтираном бином, шанковима и свим осталим стварима.  Увек ту мора бити тог неког додатног стреса и нервозе. Свако ко се бави организацијом великих догађаја лаже ако каже да није тако. Радимо пуном паром и за сад иде све како треба“.

„Блоксток ове године неће славити јубилеј, али слави чињеницу да је Нови Сад – Европска престоница културе и обележава чињеницу да две године стицајем несрећних околности, на које нисмо могли да утичемо, а тиче се короне и рестриктивних мера, смо били принуђени да реализујемо фестивал ван Железничког парка. Због те две године које су биле ван парка, свираћемо два дана у парку. Петак, први јул и субота, други јул. Свираће само новосадски бендови што је опет куриозитет за овај Блоксток и што нисмо до сада радили. Кад се ти фактори скупе и ако нас послужи време, имаћемо једну лепу градску журку и лепу градску причу као што је Блоксток увек и био“.

Градски подкаст је кренуо и можемо да се назовемо колегама, како се теби чини рад на таквом формату?

„Задовољство ми је што могу да се назовем колегом са тобом и са осталом екипом која је укључена у рад не само Градског подкаста него уопште Градске инфо, као портала за који мислим да је сјајан и да шаље позитивну слику о Новом Саду и људима у њему. Идеја просто није потекла од мене, био сам контактиран и позван од стране људи који су у тој причи и који су све то организовали. Они су препознали у мени некога који има одређене ораторске, да не кажем нешто друго са тим наставком те речи, способности. Видећемо просто сам нов у свему томе. Опет то звучи мало препотентно, у ово мало јавних наступа које сам имао кроз Блоксток и неке друге пројекте, желео сам да будем на оној другој страни микрофона“.

„Огромна је разлика у односу на то када треба неког заиста да слушаш да га усмераваш и да поставиш питање које је концизно, сажето, а које опет нуди одговор какав желиш да добијеш од госта. Тако да све то вежбам, не иде преко ноћи, али тек смо почели и видећемо како ће да иде. За сад су коментари врло позитивни, што ме радује и чиме сам искрено без лажне скромности, помало изненађен, с обзиром да смо тек кренули и да немам искуства са тим делом приче. Продукција је, опет кажем сјајна, људи који су укључени иза камере су врхунски професионалци. Имали смо среће са актуелношћу и темом првог госта надам се да ће тако бити и са другом емисијом тако да за сад иде све како треба“.

Како вршиш селекцију гостију, који су по теби прави гости за подкаст?

„Рано је да ти одговорим на то питање јер сам тек кренуо. Припремам другу емисију, имам их у глави још једну до две. Не могу да размишљам толико унапред и да ти кажем да имам педесет гостију, јер не знам која ће тема бити актуелна у ком тренутку и који ће ми лик и неком својом енергијом, у том тренутку одговарати. Негде оно чиме се водимо у основи је да то буду људи који су аутентични и који имају неку своју причу. Који нису празни, са којима може да се разговара и да уједно то прати неки актуелни тренутак који би саговорнику дао повод о чему би причао. Па се тако ето поклопило, стицајем околности, три дана након финала „Survivora“  имали смо момка из Новог Сада који је оставио сјајан утисак како на мене тако и на остале“.

„Управо у тој емисији и овде у подкасту је био још бољи. Можда сам га ја угушио са неком својом причом, али кажем то су све неке ствари које су вежбају. За другу емисија спремамо Милана Мумина из „Love Huntersа“ са њим ћемо радити подкаст, а опет је врло актуелан тренутак где се враћамо на Блоксток који почиње за само неколико дана. За даље ћемо видети. У сваком случају ако нечега не мањка у Новом Саду то су аутентични и интересантни људи, теме и ствари у животу којима се ти људи баве“.

Преносимо ти поздраве старих комшија и пријатеља који те питају, како ти се чини нови крај и шта ти недостаје у старом крају?

„Не недостаје ми ништа посебно јер сам и даље врло често у старом крају, што због посла што због пријатеља који су ми и даље тамо. А што се тиче новог краја на Лиману где сам сада. Логистички посматрано, заиста не видим бољи крај у граду у погледу тога што ти је све близу и на дохват руке. Ту је Штранд као и центар, близу је све остало, где год да кренем могу пешке“.

„Кад причам тако необавезно са неким другарима и кад правим неки просек, колико годишње пређем колима испадне на хиљаде километара, сада отприлике за трећину мање возим, а то је јер се мање крећем и све ми је негде доступније и ближе. Што се тиче неких друштвених потреба и даље их махом задовољавам тамо одакле сам одрастао. Мислим да је сваки човек највише везан за крај где је себе формирао као личност и где највише има пријатеља“.

Lice grada: Aleksa Balašević – salajački producent (VIDEO)

Преузмите андроид апликацију.