Лана Зорјан има само 13 година, а већ од своје четврте свира виолину. Мало је рећи да је у томе веома успешна, има преко 50 награда на међународним и републичким такмичењима у земљи, али и иностранству. У последњих 10 дана освојила је два велика такмичења.
Њен циљ је да приближи класичну музику људима којима она није блиска, као и да свира у великим салама светских метропола.
Шта за тебе значи виолина?
„За мене је виолина један стварно велики део живота и ја стварно не бих могла себе да видим без виолине. Свирам виолину од кад знам за себе, ни не памтим период од кад нисам свирала виолину, јер сам почела да свирам са непуне четири године. Просто, виолина је нешто што мене јако испуњава и ја се осећам најсрећније кад сам на сцени и кад усрећујем друге, кад усрећујем публику. Ево рецимо сад на такмичењу сам расплакала и публику и жири и заиста то кад чујем, то је за мене јако леп осећај кад знам да сам неког заиста учинила срећним мојим свирањем.“
Кренула си стопама Стефана Миленковића и поновила његов успех, да ли ти то поређење ствара неку пресију? Да ли је тешко испуњавати очекивања?
„Ја сама себи увек ставим велика очекивања, што у неким случајевима чак и није добро, али у последње време покушавам да идем на такмичења са што нижим очекивањима зато што имам већу трему ако себи поставим максимална очекивања. То поређење са Стефаном Миленковићем заиста ми јако значи, јер кад чујем да се поредим са тако једним великим узором, то ми заиста јако пуно значи и надам се да ћу некада моћи да будем макар упола добра колико и он.“
Недавно си била на такмичењу у Чешкој, можеш ли нам рећи неке утиске?
„Недавно сам се вратила са 260. светског такмичења Јарослав Коцијан у Чешкој. Као прво, мени је тамо заиста било предивно, организација је дивна, све је толико свечано урађено и просто сви су били толико дивни према мени, и жири, и организатори и апсолутно сви, мени је стварно тамо било дивно.“
„Рецимо, интересантно је, преко пута школе се налази парк у коме, имате, не баш клупе, али места где се седи. Ту стално иде класична музика, у том парку, и просто је дивно кад улазите у музичку школу, а иде класична музика у парку испред.“
„Што се тиче такмичења, осећала сам се дивно на сцени и мислим да је то био један од мојих најбољих наступа икада. Заиста ишла сам на то такмичење са надом да ћу освојити трећу награду, да ћу проћи другу етапу, али заиста да освојим прву награду и од дечијег и од професионалног жирија и да будем апсолутни победник свих категорија – то је апсолутно неочекивано и огромно испуњење сна. Просто, никад нисам мислила да ће се то десити, иако је прошло две недеље мени је то скроз нереално и невероватно.“
Обично за људе који су талентовани сматра се да треба само да засвирају и да то иде све лако. Да ли је заиста тако или иза тога стоји доста рада и труда?
„Па не, таленат је само помоћ у раду. Ја рецимо могу да одсвирам много лакше него други, просто, лакше ми иде. Али опет, не би ништа могла да одсвирам без велике вежбе, труда и рада. Ја вежбам 4 до 5 сати, некад и мало више, и заиста без тога не би био ни близу такав резултат, колико год да мени иде ја то морам да вежбам да би то испало како може. Тако да, таленат помаже, али вежба и труд и рад су много већа ствар.“
Да ли твој музички таленат значи да би била добра на било ком инстументу и да ли си уопште пробала неки други инструмент?
„Жеља моје маме је да ја свирам клавир. Кренула сам да свирам виолину и после пар месеци мама ме убедила да свирам клавир. Била сам на клавиру пет, шест месеци и нисам се осећала тако лепо као са виолином и није ми ишло тако добро. Прво сам рекла мами да волим клавир, али више волим виолину и боље ми иде и онда сам се вратила на виолину. Сад још увек ту и тамо „свируцкам“ клавир, рецимо са сестром када се играм, али то није ни близу толика љубав и толика воља као на виолини. Виолину много више волим и то је цео мој свет.“
Колико на твом путу значи подршка породице, пријатеља, уопшено и града, доста људи те овде већ препознаје. Да ли ти то даје снагу, да ли осећаш да мораш да испуниш њихова очекивања?
„Заиста ми даје огромну инспирацију. Ја сад већ кад идем улицом, а да не причам на такмичењима, сви ме препознају што је мени заиста толико невероватно, никад нисам сањала о томе. Али опет, ту је нека доза нервозе, зато што увек осећам да морам да испуним очекивања свих. То јесте мало нервоза, али опет, много је већа инспирација него што сам нервозна да морам да испуним свачија очекивања.“
Реци нам шта си освојила у последњих 10 дана и какав је осећај?
„Прво, освојила сам такмичење Јарослав Коцијан, што је за мене заиста невероватно и потпуно неочекивано. Пре пар дана сам освојила и лауреата свих категорија на такмичењу Фрањо Крежма у Хрватској у Винковцима. То такмичење је просто дивно и сви су ме толико прихватили и трудили се да се ја што боље осећам на такмичењу. Било је дивно, осећала сам се дивно, одсвирала сам свој максимум и ето, освојила сам га.“
После свих успеха које си доживела до сада, шта је следеће?
„Следеће сад у најскорије време јесу неколико мастеркласова преко лета. Трудићу се да се што више усавршавам и радим на себи што више. Почећу да свирам друге жанрове, осим романтизма. Вежбаћу више на скалама, на етидама, просто на техници да радим више. Даље после летњег распуста имам 14. октобра заказан концерт са симфонијским оркестром „Дунав“ у Будимпешти.“
„Заиста се јако радујем том концерту јер сам га добила на један интересантан начин. Са тим истим оркестром сам свирала на новогодишњем концерту у Будимпешти другог јануара ове године и било ми је толико дивно, један од омиљених концерата дефинитивно. Нека жена ми је после у ВИП соби питала да свирам на концерту 14. октобра и ето, онда ћу бити солиста са тим оркестром поново и заиста се јако радујем што ћу поново моћи да обиђем Будимпешту.“
„Пошто сам ове године као лауреат са овог такмичења Јарослав Коцијан свирала на затварању такмичења, следеће године сам позвана да свирам на отварању такмичења са њиховим симфонијским оркестром, и да свирам сва три става неког концерта, што је заиста једна огромна част, да сам добила ту прилику да свирам са симфонијским оркестром цео неки концерт. После тога сам позвана да свирам и снимам за њихов радио „Влтава“ чему се јако радујем и једва чекам да поново будем у Чешкој“, закључила је Лана.
Lice grada: Jugoslav Krajnov: “Ja sam vojnik pozorišta, služim pozorištu!“ (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
