Алекса Мијатовић је млади практикант у фирми “Continental“ у Новом Саду, који је за само девет месеци праксе стекао довољно знања и искуства да направи сопственог робота.
Завршио је студије рачунарства и информатике на Факултету техничких наука у Новом Саду, а сада ради и развија своје нове идеје у Истраживачко развојном центру фирме “Continental“.
Чему служи робот кога је осмилио? Како се снашао у новом окружењу и какви су му планови за будућност? Који му је омиљени део Новог Сада…?
Одговоре на ова и друга интересантна питања можете погледати у нашем интервјуу.
Какво је ‘’Continental’’ окружење за професионално усавршавање?
У мом случају јако добро. Био сам на пракси, то је прва фирма у коју сам дошао, након годину дана сам се запослио. За време те праксе сам јако много научио, као и за ових три месеца колико радим.
Колико је поверење менаџмента у младе?
Имајући у виду да су већина мојих колега моји вршњаци, рекао бих да је велико.
Да ли постоје програми размене са другим земљама?
То се раније примењивало, али сада мало мање због короне.
Да ли радом у овој компанији Европа не мора да се тражи ван Србије?
Па ја бих рекао да да. Мислим, то је немачки гигант…
Чему служи робот ког си осмислио?
За тестирање механичких и електричних својстава кључа. Он притиска дугмиће одређеном секвенцом и одређеном брзином, као и силом коју он може да мери. Предност овог робота је јако добра адаптација на све моделе кључа, зато што може само да се испрограмира за одређени модел кључа и доста је поуздан у свом раду.
Шта те је инспирисало да га направиш?
Мотивисала ме је сама та идеја да ја нешто створим и да нешто покажем, јер сам тада ипак био практикант. То је била нека мотивација…
Да ли робот има име?
Нема. Могао би да добије, али тренутно нема.
Да ли је робот настао тимским радом?
Па да, био сам у тиму са 14 људи и сви су помагали подједнако. Додуше, неки више, јер имају своје специјалности и могу да помогну у ономе у чему су најбољи.
Колико ти знање стечено на факултету данас значи у раду?
Значи ми пуно. Без теоријског покрића онога што радите се не може. Ја практично знање допуњавам овде, али те неке основе су незаменљиве.
Омиљени део града?
Па ја сам највише времена провео на Грбавици. Сада живим на Телепу, али Грбавица ми је и даље у срцу, највише волим тај део.
Када си најсрећнији?
Најсрећнији? Па можда док нешто измишљам… Као дете сам био креативан, па ме ово некако јако испуњава.
Да ли има сујетних људи око тебе и како се носиш са тим?
Па и нема искрено, или ја не примећујем.
Где излазиш?
Док је корона мало слабије, али као студент сам волео фонтану код Бајића.
Где себе видиш у будућности?
Искрено, не знам ни отприлике. Мислим да овде видим себе, не бих волео да идем одавде.
Lice grada: prof. dr Goran Stojanović – profesor koji stvara jestivu elektroniku
Преузмите андроид апликацију.
