Не постоји граница беспризорности и безобразлука за новосадску опозицију. Таман кад грађани помисле да су бестидним лажима, физичким нападима на неистомишљенике, уништавањем имовине, претњама политичким ривалима и њиховим породицама, достигли људско и политичко дно, они оду корак даље.
У борби за јефтине политичке поене и два минута на некој тајкунској телевизији, почели су да злоупотребљавају и своју децу. На конференцији за новинаре о квалитету воде у градском водоводу изнели су гомилу неистина, бесмислица и клевета, које спадају у домен научне фантастике и кривичног дела узнемиравања јавности.
Коловођа у том срамотном перформансу је Борислав Новаковић, најпознатији преступник међу новосадским политичарима.
Експерт за нестанак целог булевара и 4,5 милиона евра, виртуоз за телепортацију и истовремени боравак на два стотинама километара удаљена места, осуђени насилник због сукобљавања с полицијом, преко ноћи је постао стручњак за микробиологију, молекуларну биологију и биохемију.
Само таквом интелектуалном и етичком гиганту може поћи за руком да свака реч коју изговори представља неистину и бесмислицу. Њему друштво није хтео да прави чак ни лажни хуманитарац који деци продаје стероиде, него се сакрио иза своје супруге, која осим што је злоупотребила властиту децу, није изнела ништа што би се могло имати обрисе каквог-таквог аргумента.
Све што је о води опозиција рекла јуче, данас, претходних дана, и што ће говорити убудуће, представља обману и превару. Ако су минималне количине наметода које су пронађене у водоводу толико опасне, зашто онда Игор Павличић није поднео оставку 2010. године, када је налаз био драстично лошији?
Зашто оставку није поднео директор „Водовода“ Бранко Бјелајац? Зашто Борислав Новаковић тада није држао конференцију за новинаре и тражио оставке и смене?
И зашто тада није бринуо о здрављу Новосађана?
Одговор је једноставан – зато што их ни тада, као ни данас није брига за Новосађане.
Уместо бриге, имали су план да „Водовод“ продају странцима, тврдећи да град нема пара да инвестира у реконструкцију постојеће и изградњу нове водоводне мреже. У исто време су у „Водоводу“ запослили 250 страначких људи на чије плaте су спискали две фабрике воде и десетине километара канализације.
Колико су лагали, колико су пљачкали и колико су намеравали да опљачкају говори податак да је од доласка Српске напредне странке на власт крајем 2012. до маја 2024. у развој водовода и канализације из градског буџета инвестирано 14 милијарди динара, односно 119,6 милиона евра.
Изграђено је 135 километара нове и реконструисано 156 километара постојеће водоводне мреже. Изграђена су два нова резервоара воде, дограђена је фабрика воде „Штранд“, урађена је регенерација 37 бунара, санирано 12 филтерских поља и осам бунара.
Поред тога, изграђено је 303,5 километара нове и реконструсано 16,9 километара постојеће канализационе мреже. Изграђено је 35 црпних станица и четири постројења за пречишћавање отпадних вода.
Српској напредној странци нису требали страни партнери.
Српска напредна странка је бринула о буџету. Српска напредна странка ради за грађане. Српска напредна странка је домаћински управљала градом. И наставиће да домаћински управља градом.
Кад би им се пружила прилика, завршили би оно у чему смо их прекинули 2012. године. И грађани треба да знају да је њихов једини план распродаја највредније градске имовине.
За разлику од њих Српска напредна странка ће наставити да развија Нови Сад и унапређује квалитет водоснабдевања. Изградићемо канализацију до сваке куће.
Изградићемо Централни пречистач отпадних вода. Довешћемо нове фабрике да Новосађани имају где да раде и примају плате. То је наш Нови Сад сутра. То је наш Нови Сад будућности. С њима Нови Сад не би дочекао сутра. Уништили би га још брже него први пут. Они су апостоли пропасти.
Преузмите андроид апликацију.
