Глобализација је одавно изгубила замах, али ово није њен крај. Пандемија и рат у Украјини показали су колико брзо пуцају глобални ланци снабдевања и открили су све рањивости модела у којем произвођач у Немачкој чека на део из Кине да би направио аутомобил и у којем земља из источне Африке зависи од пшенице из Русије.
Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да се глобализација налази у великом проблему. Много тога је потпуно супротно од онога што се дешавало раније. То је почело са пандемијом када су покидани ланци снабдевања и државе почеле да воде рачуна о својим економијама и само решавају сопствена питања.
„Наравно са енергетиком и храном током украјинске кризе све је отишло у небеса и свако гледа да буде самодовољан. Све говори у прилог томе да је штап глобализације начет. Међутим, пролазио је свет и раније кроз многе тешке периоде, па није дошло до прекида токова робе. Нико не може да оспори чињеницу да се Србија налази у глобализационом процесу и нико није срећан што имамо фабрике у којима се мотају каблови, али са друге стране шта је алтернатива. Глобализација је нешто што у суштини свима већински одговара и има своје добре и лоше стране. Нисам сигуран да је ово крај глобализације, али ће бити другачија и измењена. У неким сегментима ће се споро опорављати везе које су постојале, али немам дилему да ће неке ствари да се врате готово у пређашње стање чим прође криза”, сматра Савић.
Према његовим речима ово је тежак ударац глобализацији и западном мундијализму јер су људи разумели да је свет био саздан по мери богатих, то јест односа између САД и Запада. Професор Економског факултета очекује да ће се склапати нови савези и да ће свакако бити нове поделе.
Свет неће бити уређен онако како је био. Европа ће лагано силазити са историјске сцене, САД ће задржати своју позицију, али то није више растућа тенденција већ благо опадајућа.
Кина ће снажно побољшати своје место и у економском смислу ће загосподарити светом. Ова земља ће вероватно подстицати процес глобализације. То је особина богатих и моћних, јер је њима домаће тржиште мало.
Савић каже да Америка и Европа тренутно скраћењем ланаца снабдевања гледају да смање штету што је могуће више, али чињеница је да ће када се све нормализује опет потражити добављаче на Истоку. Једна је, како наглашава, логика државе, а потпуно је друга логика економије. Запад не може да буде место јефтине производње и не може да буде конкурентан Кини.
Преузмите андроид апликацију.
