Након низа разочаравајућих резултата у пролећном делу сезоне, Војводина сутра иде на ноге, једном од најбољих домаћина у Моззарт Бет Суперлиги – нишком Радничком (18.30. ТВ Арена премиум). Утакмица на Чаиру је изузетне важности за Лале, који су додатно уздрмани након пораза од ИМТ-а на Карађорђу, након чега је уследила и оставка спортског директора Старе даме, Марка Јовановића.
Ненад Лалатовић, који је у два наврата био тренер Радничког, зна шта његову екипу очекује у Нишу, али је свестан чињенице да Воша нема више луксуз, да испушта бодове.
„Прво, жао ми је што смо у прва четири кола одиграли три нерешене и једну изгубили. У последње две смо изгубили бодове на необјашњив начин. Против Жеље смо заслужили да победимо, али десило нам се да примимо гол пет секунди пре краја, а онда се десио и тај ИМТ, против ког смо имали две пречке, две стативе, Младеновићеву страшну шансу, где је Николић имао празан гол нако Серијеве стативе, то је теже промашити него дати. И на крају дође казна у последњој секунди утакмице. То је велики шок за све нас и за мене као тренера. Да ме је неко пре почетка полусезоне питао, рекао бих да је немогуће да нам се овакве ствари дешавају, али фудбал све демантује“, почео је Лалатовић излагање и затим се дотакао гостовања на Чаиру.
“Идемо у Ниш, где сам био вицешампион и играо полуфинале Купа Србије и клуб у којем сам провео прелепе године. Имао сам леп однос са навијачима и са свима у клубу. Тај тим води мој бивши играч, омиљени, Никола Дринчић. Био сам тренер у многим клубовима, а он је највећи професионалац са којим сам радио и желим му много среће у тренерској каријери. Оно што желим себи, желим и њему и његовој породици. Што се тиче утакмице, Раднички има изванредан тим, код куће су посебно добри, знају шта хоће, имају и неке играче које бих волео да имам овде у Војводини. Чека нас тешка утакмица, посебно на психолошком плану. Имали смо састанак, посетили су нас и навијачи, причали смо у лепом тону и мислим да нам је и то било потребно. Хвала навијачима што су дошли и што су били фер и коректни према екипи и мислим да ће нас то раздрмати.
Морам да кажем, све осим победе, за нас је неуспех. Даћемо све од себе јер би нам та победа дала ветар у леђа. Војводина мора да побеђује, не одустајем од трећег места. Не кажем да ћу то остварити, али за мене је смак света ако Војводина не игра Европу. Сваки тренер мора да има свој циљ и да би водио борбу сам са собом. Играчи су свесни свега, немам шта да им замерим, желе, боре се, али нам се нажалост десило то што се десило у последње две утакмице. Можда је ово гостовање прави тренутак да покажемо своје право лице. Ја се не бојим никога и апсолутно верујем у себе. Знам шта сам дао за Војводину и колико волим клуб. Волим га више од неких који долазе на стадион, сигуран сам у то. Ја сам у клубу са највише победа и највише утакмица, и то нико не може да ми узме. Ми смо Срби такав народ да све брзо заборавимо, али моје име ће увек бити исписано златним словима у историји клуба. Живим у Новом Саду и Војводину осетим као своју кућу.”
Стартег Новосађана издвојио је по њему и главни разлог, зашто је Војводина поражена у претходном колу.
„Много нас је много пореметила повреда Романића, до тог тренутка сам веровао да ћемо победити са два гола разлике. Због великог броја повређених играча, нисам имао избора него да претумбам тим, па је Деле морао са крила у шпиц, везни на крило, да би ушао Младеновић. То није алиби, али једноставно је тако морало и то се осетило у игри”, истакао је Лалатовић.
Затим је 47-годишњи стручњак упитан да ли је размишљао о евентуалној оставци, услед лоших резултата и притисака који се стварају у јавности.
„Осетим притисак откако сам се вратио у Војводину. Али то не праве људи у клубу, него неки новинари са стране, који пишу тако до мог повратка. Многи су писали чим сам дошао, да ћу већ сутра да одем. Али нећу отићи, ја сам ту. Једино ако другачије каже председник Збиљић. Ја Војводину волим и са њом ћу да изборим оно што сам зацртао. Немам никакав ултиматум везан за ову утакмицу, имам апсолутно поверење управе клуба, навијача, али сносим одговорност. У прва два мандата сам учествовао у стварању тима, сада и нисам толико, али сам задовољан играчима. Мени не треба нико да даје ултиматум, ја сам увек за сарадњу, а најмањи проблем је да ја одем. Али, треба да видимо шта је узрок свему овоме? Да ли је крив Бандовић, Кртолица или Лалатовић? Али и ви новинари морате да имате храбрости да питате и она друга питања. Ја сам крив апсолутно, али сам исто тако трећи тренер у овој сезони, тако да и ви треба мало да поразмислите пре него што нешто питате.“
Прокоментарисао је и оставку спортског директора Марка Јовановића.
„Жао ми је што је отишао, јер је одличан спортски директор. Али, такав је фудбал, увек су кривци тренер и спортски директор. Наша судбина је таква, ја сам навикао да сам за све крив. Где год сам радио, када буде добро – заслужан је овај и онај, а кад се изгуби, новинари пишу да је изгубио Лалатовић, а нисам ја Војводина, јер је клуб изнад мене. На терену не играју 11 Лалатовића, није Лалатовић ни председник ни навијач. Када се тако пише, онда то ствара додатни притисак и код навијача и код мене. Мени није пријатно када ме отац после тога назове и каже ‘шта ти ово раде, масакрирају те’, ја му кажем – ‘тата пусти их’. Не желим да ме неко испровоцира, и немам појма шта људи пишу и коментаришу. То су за мене будале, који треба да гледају своја посла, а не да коментаришу туђи живот. Мени је жао што су људи заборавили све што сам ја урадио за Војводину. Колико сам играча продао, колико сам пара унео у клуб и све те лепе тренутке. Финале Купа Србије, где сам био сам са играчима, па онај велики трофеј што смо донели у Нови Сад… То се све заборави после три нерешене утакмице. И опет кажем, крив сам, нико други, само ја. Био сам спреман да одем после пораза од ИМТ-а, из управе су ме назвали и предухитрили ме, ја сам се ломио. Мени су Збиљић и неки навијачи дали подршку, али ако ме не желе и навијачи са источне и западне трибине, одмах ћу да одем. Само нек ми пусте поруку, покупићу све ствари, иконе из канцеларије и отићи ћу из Војводине, али ћу наставити да је волим као што сам је и до сада волео. Ту сам док одговарам свима, кад не будем више одговарао, лако ћу наћи нови клуб. Али овде ми је најлепше, признајем“, каже шеф струке Лала.
Затим је Лалатовић обелоданио ко ће све бити на располоагању за сутрашњи меч.
„Романић је спреман, Медојевић је почео да тренира, Савићевић исто, мислим да ће сви бити спремни за следећу утакмицу, али чисто сумњам да ће њих двојица играти. Сви они су битни због клупе, сада смо то видели против ИМТ-а, када смо морали да имамо двојицу голмана на клупи да би попунимо број. Навијачи вичу ‘дај мењај нешто’, а ја сам направио већ три измене, могу само штопера да убацим, али како онда да добијем утакмицу? Болинги је био дуго болестан, он је један лав и невероватно какву жељу има, заслужује да заигра, али је потребно време. Ја једва чекам да се опорави, да га убацим у игру и да добије овације од навијача, јер је невероватно кроз шта је прошао. Депуа кад убацим, оне не доноси превагу. Волео бих да имамо једног играча који може са клупе да уђе и да донесе нешто ново у игри.”
Дотакао се искусни стручњак и недавно завршеног зимског прелазног рока.
„Имали смо прелазни рок, нисмо могли да доводимо много играча. Не могу да лажем, желео сам да доведем три, четири играча, али нисмо имали буџет. Ја сам желео неколико нових играча, јер сам хтео свежу, нову крв. Када доводим играча, гледам и његов карактер, не само да ли може да предрибла три играча. Хоћу играче који увек дају 110% од себе, да играју у оба правца. Увек сам доводио, по неком, слабије играче, али су имали карактер да побеђују. Марко Јовановић је одрадио сјајан посао, све те играче бих и ја довео, само кажем, морамо сви да радимо на том карактеру и менталитету. Рекао сам играчима, након оставке коју је понео Јовановић, да је наш посао такав, да смо увек ми криви, да смо ми ти који завршимо на улици. Он је сад са своје двоје деце, остао без посла. Неком глава мора да оде и то је тако. Зато и причам то фудбалерима, јер морају да схвате и да ми имамо породице, и кога хранимо. И онда неки пут зависимо директно до њих, расположења појединих, да ли је неко љут, да ли неће да игра… Ја сам увек као играч волео да питамн тренера – ‘шефе шта је мој задатак данас?’ И онда се само на то фокусирам. Шта ја као тренер да радим сада? Шта сам ја крив за две стативе и две пречке, јесам их ја погодио? Јесам, ја сам крив што неком дам инструкције, а он их не испуни. Што кажем: ‘немој да му дајеш да шутира унутрашњом десном ногом, ако да левом, нека га’. И онда играч уђе и за пет минута нам да гол десном ногом. Ја након тога добијем ‘извини шефе’. Шта извини? Моја глава лети. Теби је свеједно који тренер. Може да се промени пет тренера, њима је свеједно. А ја седим кући и чекам позив.“
За крај Лалатовић је открио да нема негативне енергије у свлачионици Војводине.
„Добра је атмосфера, али ми имамо шест странаца. Они не осете исто победе и поразе, као домаћи. То је разумљиво. И ја када сам играо у Шахтјору па изгубимо, изнервирам се, али не ни близу као што се изнервирам кад изгубим у Србији. Тамо сам био због новца, сви ми идемо у иностранство због пара, нема ту љубави. После пораза погледаш рачун и кажеш себи ‘шта се нервирам, погледај колико пара ми је легло’. То немаш у својој домовини. Ни ја у Црвеној звезди нисам имао приближну плату као у Шахтјору. Тамо када бих добио премију, грлио бих је као трофеј. Једна премија у Украјини је била као годишња плата у Звезди“, завршио је Ненад Лалатовић.
Преузмите андроид апликацију.
