Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен каже да су предвиђања да еврозона настави свој приведни раст у 2022. и 2023. години, али да ће он бити мањи од очекваног због ”тешког утицаја” рата у Украјини.
Она је након самита лидера ЕУ у Бриселу позвала на припрему за могуће даље сметње у испорукама руског гаса ка Европи.
”Рат у Украјини има тешке последице и на привредни раст и на инфлацију у Европи. Видели смо руске ометајуће активности око испорука гаса, а цене су порасле не само у области енергената, већ је поскупела и храна. Морамо предледати националне планове и обезбедити да сви буду припремљени за даља ометања”, поручила је Лајен.
Она је поновила да ЕУ ради на заједничкој набавци гаса и највила да ће се Европска комисја тај план представити у јулу.
”Нећемо се више враћати на јефтина фосилна горива. Поред тренутне помоћи најпогођенијима, важно је да помогнемо економијама да се прилагоде новим условима. Корен наших проблема јесте зависнсот од фосилних горива и тога се морамо ослободити”, поручила је Лајен.
Она је подсетила да ЕУ планира мобилизацију 300 милијарди евра да би се дошло до више различитих добављача енергената, а удаљило од Русије, да би се повећала енергеткса ефикасност и што више прешло да ”домаћу зелену енергију.”
Фон дер Лајен каже да су испоруке енергената из САД у ЕУ порасле за 75 процената ове године, из Норвешке за 15 процената, из Азербејџана за 19 процената.
Председница ЕК додаје да је у 2021. години ЕУ постала друго тржисте у свету по повећању капцитета у обалсти обновљивих енергената.
Преузмите андроид апликацију.
