Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao je danas da sličnosti ili razlike između termina „samouprava za srpsku zajednicu“ i „Zajednica srpskih opština“ ne bi trebalo tražiti dalje od člana 7 evropskog sporazuma za KiM koji govori o potrebi da se primeni sve što je već dogovoreno u dijalogu Beograda i Prištine.
„Član 7 govori o potrebi implementacije onoga što je već dogovoreno između Srbije i tzv. Kosova – to znači da kada govorimo o formiranju Zajednice/Asocijacije srpskih opština, govorimo o implementaciji sporazuma iz 2013. i 2015. godine“, rekao je Lajčak u intervjuu za Euronjuz Srbija i Radio Slobodna Evropa i naglasio da taj član ne uvodi novu obavezu za Prištinu.
Govoreći o formulaciji „Samouprava“ ili „Zajednica srpskih optština“ Lajčak kaže da se ne insistira na nazivu već na primeni onoga što je dogovoreno.
„Zaista je važno to da se svi sporazumi moraju u potpunosti primeniti i to se ponavlja u svakom evropskom dokumentu. Ovo nije situacija u kojoj biramo da sprovodimo ono što nam se sviđa, a igorišemo drugi deo deo dogovora. Jer u tom slučaju to bi predstavljalo ismevanje jednog ozbiljnog procesa“, ukazao je Lajčak.
Na pitanje da li se odredbe člana 4 evropskog sporazuma za KiM u kojima stoji da se Srbija neće protiviti članstvu tzv. Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji to odnosi i na Ujedinjene nacije, koje su crvena linija za Srbiju, Lajčak je odgovorio da se „javni diskurs fokusira na nešto što uopšte nije glavna tema“.
„Članstvo u UN je mnogo veće pitanje od odnosa Srbije i Kosova, tu postoje određene procedure, a svoju ulogu u tom postupku ima i Savet bezbednosti i pet stalnih članica Saveta bezbednosti. To su posebni odnosi. Tako da uverenje da to zavisi samo od Srbije i Kosova znači nerazumevanje kompleksnosti ovog procesa. U isto vreme, naš dogovor definiše šta bi Srbija i tzv. Kosovo trebalo da urade i obe strane se ohrabruju da se pridržavaju dogovora i aneksa“, predočio je Lajčak.
On je ukazao da su posrednici pripremili detaljan aneks primene sporazuma, sa jasnim redosledom koraka, kao i vremenskim odrednicama koje bi bilo lako pratiti, ali, kako je rekao „o tome nije postignut dogovor“.
„Dve strane su uspele da se saglase o 12 od ukupno 18 tačaka predloga, ali nikako nismo mogli da nađemo zajednički jezik oko šest preostalih tačaka. Pokušali smo da te razlike prevaziđemo na više načina, međutim, uskoro je postalo jasno da je to nemoguće, te smo stoga predstavili novi aneks, koji je bio opštiji, manje konkretan, ali i dalje sadrži osnovna načela, a pogotovo odredbu da će obe strane u potpunosti primeniti potpisano“, rekao je Lajčak.
Prema njegovim rečima ovaj dogovor je sada postao deo pregovaračkog okvira za pristupanje EU – deo poglavlja 35 kada je o Srbiji reč, ali i o tzv. Kosovu kroz Specijalne grupe za normalizaciju.
„Mi smo kao sledeći korak pokrenuli unutrašnje procedure u okviru EU, kako bismo formalizovali ovaj dogovor u okviru evropske agende i za Srbiju i za tzv. Kosovo“, rekao je Lajčak.
Na pitanje kako u okolnostima u kojima je retorika i dalje oštra, vidi normalizaciju odnosa, Lajčak je rekao da na proces normalizacije više utiče EU, nego partneri, ali da bi bilo bolje da je obrnuto.
„Ipak, s obzirom na to da smo dosta radili na normalizaciji i insistirali na njoj, situacija na terenu se stabilizovala. Cela druga polovina prošle godine bi mogla da se nazove ‘kriznim menadžmentom'“, rekao je Lajčak.
Preuzmite android aplikaciju.
