Живимо у Новом Саду. Живимо и поносимо се тиме, а зашто?
Наш град је изабран за Европску престоницу културе и то ће вам већ у самом старту открити пуно ствари о њему, али… то је само почетак приче о свему ономе шта он представља за нас.
Увек су се овим нашим тлом шетале озбиљне главе српске историје, а зашто и не би, када смо још од селидбе Матице српске у Нови Сад, у наш град уселили несвакидашњу интелектуалну елиту.
Та елита нам је, својим животом овде, у аманет оставила своје потомке, који су такође имали потомке, те стотинама година касније ето нас овде.
Овде, да оштро осудимо свакога ко не зна како је, рецимо, Исидор Бајић допринео да наш град слови за културну енклаву Србије, док уредно гужвамо омот поједене чоколадице и бацамо га за собом шетајући центром.
То нас доводи до првог питања. Можемо ли се назвати становницима Европске престонице културе уколико у себи не негујемо ни основну културу бацања смећа за собом?
Врућ кромпир се увек пребацује другоме, па тако и ми често умемо да се извлачимо и прстом уперимо у оне који се нешто краће него ми називају Новосађанима.
Дакако, за прљање града увек су криви или студенти, или туристи, или “дођоши“.
Када бисмо добили по динар сваки пут када на улици видимо опушак од цигарете целокупна државна економија би била у вртоглавом порасту.
Екологија је једна од честих тема која се нађе на претресу уз јутарњу кафу или чај.
Предности живота у Новом Саду: Тенденција нулте незапослености
Коментаришу се нове саднице, дечја игралиша, задовољство или незадовољство количином зеленила око нас, а на крају и импровизоване депоније настале искључиво грађанском иницијативом на најнеприхватљивијим местима.
Истина је да Новосађани забораве на комшијску солидарност када их мрзи да прошетају до канте за отпатке, јер тобоже, комшији неће сметати да му кухињски прозор гледа на мини депонију, а број коментатора овог комуналног проблема све је већи.
То нас доводи до другог питања. Уколико смо сви толико културни и еколошки освештени, ко то ноћу прља улице Новог Сада?
Дакле, или еколошко освештено грађанство нашег града живи у дијаспори а овде одмара викендима, или неко од нас озбиљно одбија да прихвати одговорност за своје поступке.
И док смо изговарали како се у другим европским земљама уређеније живи, превртали смо очима јер смо у шетњу са псом џепове морали да напунимо једном најлонском кесицом у коју бисмо покупили оно што наш љубимац остави за собом.
Та кесица наједном је постала тежа од олова и иако мала, велики предмет незадовољства народу који се наморао те му и најмања обавеза у мозгу пробуди прво механизам самоодбране и бојкотовања, па тек онда рационалног размишљања.
Али доћи ћемо ми и до тога, спорим али сигурним корацима…
Иако се Кеј након вечерњих окупљања на њему, свим снагама труди да то оспори, проблем није само у омладини.
Количина смећа која остане на том шеталишту након што први зраци сунца испрате и последњу екипу оданде заиста је огромна, али не можемо оспорити да и све оближње корпе за отпатке буду препуњене, те да је можда једино решење постављање још више великих контејнера дуж шеталишта.
Тада ћемо одговорност имати једино и искључиво ми и нећемо моћи да изговор тражимо у комуналним проблемима. Онда ће се све свести на наш избор, а није ли то оно чему одувек тежимо – могућност слободног избора у свему?
Многи од нас су културни само када их неко гледа, док им, са првим моментима самоће, у главу долази помисао да баш њихов опушак, или паковање папирних марамица неће ништа значити за околину и да ће неко то већ покупити иза њих.
Истина је, радници из ЈКП “Чистоћа“ ноћу док ми спавамо, очисте новосадске улице, те до јутра оне буду доведене у такав ред да нас није срамота прошетати њима, ипак када бисмо улицама Новог Сада кренули у неким ранијим сатима, запрепастили бисмо се количином прљавштине коју бисмо нашли на њима.
Уколико комшија већ неколико дана реновира стан, а шут, по неписаној матрици, ноћу избацује на неку од њему блиских импровизованих депонија, прва промена у нашем односу према околини биће да покушамо да му објаснимо због чега се његово несавесно бацање смећа тиче директно и нас.
Заиста није тешко, јер у граду постоје службе које се баве комуналним проблемима у које свакако спада и одлагање отпада.
Уколико имате велику количину смећа можете позвати ЈКП “Чистоћу“ да по исти дође, можете им се обратити на број телефона 021/63-33-884 и да, заиста је толико лако и толико нас мало дели од квалитетнијег живота.
Циљ је да подижемо смеће испред себе, али и да једни другима подижемо свест. Једино малим корацима и освешћивањем ситуације у којој се налазимо можемо да узнапредујемо и да оправдамо статус који смо недавно добили.
Ми заиста јесмо један од културнијих кутака ове земље, али уколико ту културу не пренесемо на млађе генерације, за нама ништа неће остати.
Дакле, не треба да се делимо на дођоше и оне који то нису, већ на културне и некултурне, или заправо, на оне који хоће и оне који неће да негују град који им је подарио дом.
Преузмите андроид апликацију.
