У почецима јавних купалишта, на плажама се није скидало, забављало, а најчешће ни купало. Пливало се само према препоруци доктора.
Богати Британци неки су од првих људи који су показали интерес за уживање на плажама, а крајем 19. века започела је ера јавних купалишта.
Они су према препорукама доктора одлазили на море, посебно богато племство које је приметило да је пуно слабије од радничке класе, која је била физички развијенија услед рада у периоду сунчаних дана. Имала су чак и бољи тен због овога.
Једно од првих летовалишта појавило се на источној обали Енглеске, у малом граду Скарбороугу код Јорка. Осим „слабашних“ Британаца, плаже су посећивали и уметници којима су идилични призори мора давали инспирацију за своја уметничка дела.
У овом периоду, покренуте су и прве пливачке школе на мору, и рекама – попут Темзе и Сене.
Међутим, у почетку није било пуно људи заинтересовано за пливање и сунчање.
На плаже се долазило ради социјализације високог племства, а одмарало се из здравствених разлога. Играле су се друштвене игре и веома често су се склапала пословна партнерства међу богатим људима.
Људи, закопчани до врата, који су неретко долазили с коњима, на плажи нису били неуобичајен призор, а представљали су израз класне поделе у то време, пише Пун куфер.
Крајем 19. века, жене су носиле памучне купаће костиме. Страни гости нису одобравали „нову моду“, јер су сматрали да је веома неприкладно да локално становништво, улази у рубљу или без одеће.
За њих, једина прихватљива одећа за море, па и за купање је била она свакодневна.
Преузмите андроид апликацију.
