Не мислите ваљда да су новосадске плаже тек недавно стекле своју непревазиђену популарност? Ихај, од вајкада су се тамо шепуриле најлепше жене у жељи да отерају новосадску жегу и расхладе се, макар до глежњева улазећи у дунавско плаветнило.
Традиција одласка на новосадске плаже датира од давнина, међутим, први писани траг о купачима враћа нас у 1827. годину, доба када су, да би се окупали, купачи морали чамцима да прелазе на сремску страну јер су се плаже налазиле у оном делу.
Нешто млађе генерације, 1911. године дочекале су Штранд, а он је од тада, па све до данас, остао симбол новосадског хедонизма – увалиш се у лежаљку, купиш врућ кукуруз, поред тебе осмосмерка и ‘ладно пиво и Бог да те види!
Данас је, додуше, на купалиштима могуће видети свашта. Неретко се може ухватити и понека дама без горњег дела купаћег костима како покушава да осунча леђа, без да јој остане “линија“ од купаћег.
Некада то није изгледало тако. Постојала су нека друга правила усклађена са моралом и друштвеним нормама те доби, а свака деценија која би надолазила са собом би доносила нешто ново, или односила.
Први купаћи костим виђен на новосадским плажама чиниле су широке панталоне и дугачка хаљина. И док је у Енглеској због непостојања закона који би регулисао ово питање, свако могао да одлучи да ли ће се купати са одећом или без ње, наше даме би се за плаже “навлачиле“ у чак неколико слојева.
Затим су се правила променила, Коко Шанел је препланули тен поставила високим стандардом лепоте, а Новосађанке су, разуме се, одувек тежиле да буду најлепше!
Тада је на сцену ступио монокини, или како би га данас назвали једноделни купаћи! Међутим, он није изгледао онако како га данас знамо, већ је у доњем делу био скројен као шорц, а бретеле су му биле изразито дебеле.
На тај начин, Новосађанке би сакривале “провокативне“ делове тела и мушкарцима остајале заводљиво мистериозне и тајанствене.
Двадесетих година прошлог века, у жељи да увек буду дотеране и модерне, на овај аутфит се, из неког разлога, додавао и појас. Са ове тачке гледишта, рекли бисмо, чисто ради стилизовања одевне комбинације, мада можда постоји и неки други мотив.
Двадесет година након тога на модну сцену ступио је и први бикини, али далеко од Новог Сада. Изумео га је Луис Реард, а прва жена која га је носила била је Бриџит Бардо.
Новосађанке нису биле спремне на такве кораке у то време, те је једина разлика у одевању за плажу била у томе што су се на већ поменутом моделу купаћег костима, дебеле бретеле замениле тањим.
Седамдесете године прошлог века биле су кључне у “разголићавању“ приликом купања широм света. У највећој мери носили су се бикинији чији су доњи делови били прилично дубоки, толико да би у неким случајевима прикривали и пупак.
Деведесете су у знаку Памеле Андерсон и чувара плаже. Једноделни купаћи поново су постали модерни, али су се разликовали од оних који су се раније носили. У овим моделима кукови су били у потпуности откривени и показивали женственост дама које су их носиле.
Након тога стигла нам је ера у којој свако носи оно што хоће. Када би нас за неколико стотина година питали какви се купаћи данас носе, тешко да бисмо могли одговорити на ово питање само са једним моделом.
Носе се и једноделни и дводелни, све мањи и тањи комади гардеробе, у складу са оним како се ко осећа у своме телу.
Можда је, рецимо, могуће издвојити само 2010. годину када су на сцену ступили дводелни купаћи са горњим делом без бретела.
Иако више нема преносивих малих сунцобрана, појаса који би стилизовали купаћи или купаћих који би покривали одређене делове тела, што је некада била симболика за даму на плажи, Новосађанке и данас веома пазе на то какав утисак остављају када се нађу на купалишту.
Купаће костиме обично прекривају лепршавим, дугим, летњим хаљинама, а своје аутфите допуњују дамским сламнатим шеширима.
И заиста, све и да је сретнете на некој морској обали, ни данас није тешко препознати Новосађанку на плажи.
Kako je zbog Mihajla Pupina igra iz Banata postala nacionalni sport u Americi?
Преузмите андроид апликацију.
