Љубитељима геометрије и симетрије сигурно ће привући пажњу фотографија некадашњег железничког моста „Франц Јозеф”, који се стапа са тунелом испод Петроварадинске тврђаве.
Кадар је настао, процењује се, на самом почетку 20. века, око 1900. године, и био је мање-више такав све до 13. априла 1941, када је срушен.
Наиме, још давније 1883. Године, немачки грађевински инжењер Карл Бауман пројектовао је железнички мост преко Дунава, као и тунел испод тврђаве, што је било део железничке мреже грађене од Земуна до Суботице. Сам тунел је копан кроз стену и то у дужини од 341 метра и представљао је, сложићемо се, импресиван грађевински подухват.
Када је реч о самом мосту, он је прављен од челика, смештен на шест бетонских стубова (од којих су три још видљива јер су и даље начичкана у Дунаву) и дугачак 432 метра. Мост је тада добио име по аустроугарском цару Францу Јозефу, али бива преименован након Првог светског рата у Мост краљевића Андреја (најмлађег сина краља Александра Карађорђевића).
Након рушења 1941. године, немачки инжењери су на истом месту убрзо подигли нови и тако обновили прекинути железнички саобраћај, који је у том тренутку и те како био потребан за слање трупа и војне опреме. Међутим, мост поново бива порушен 22. октобра 1944. године и то од „руке” немачких војника, који су се тада кретали у супротном правцу. Тада је мало фалило да настрада и сама тврђава, будући да је фашистима било на уму да у ваздух подигну и мост и тунел! Мост више није обнављан, а делови су искоришћени за изградњу железничког моста Маршала Тита, касније познатијег као Жежељев. У деценијама док тунел није служио за саобраћај, простор је најпре кориштен као војни магацин, да би потом добио цивилну употребу. У њему су се гајили шампињони и складиштила замрзнута дивљач, да би потом постао сметлиште из ког је пре неколико година извађено неколико тона отпада.
Нова намена моста се још чека, а према већ усвојеној техничкој документацији, мост и тунел биће у потпуности проходни за пешаке и бициклисте, док ће у делу тунела бити промотивно-изложбени простор посвећен историји Петроварадинске тврђаве. Као и лифт и степениште који ће водити до платоа нашег „Гибралтара на Дунаву”.
Рубрика „Кратка шетња некадашњим Новим Садом”
настала је у сарадњи листа „Дневник” и
Фејсбук странице „Старе фотографије Новог Сада”
коју уређује др Милош Стојаковић.
Када фантазија преузме стварност: „Džokerov frizer“ Милана Пенезића вечерас у Футогу
Преузмите андроид апликацију.
