Петар I Карађорђевић, један од највољенијих краљева Србије, преминуо је 16. августа 1921. године, пре 105 година.
Доба његове владавине, од 1903. до 1921. године, у Србији, односно Краљевини СХС, уобичајено се сматра периодом високих домета демократије и општег друштвеног процвата, нарочито у годинама пре Првог светског рата.
Петар Карађорђевић, унук великог вожда Првог српског устанка, био је изузетно омиљен у народу. Доживљаван је као једноставан и непосредан човек, ненаметљивих манира и скроман, како у приватном животу, тако и приликом обављања владарских дужности.
Током владавине краља Петра I одиграла су се два балканска рата, 1912. и 1913. године, као и Први светски рат од 1914. до 1918. године. Србија је, упркос огромним жртвама, из тих ратова изашла као победник.
Круна тих ослободилачких напора било је стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године, које је 1921. године добило назив Краљевина СХС.
Краљ Петар I Карађорђевић ступио је на српски престо после Мајског преврата 1903. године, када је окончана династија Обреновић. До промене на престолу дошло је у изузетно тешким околностима, након убиства краља Александра Обреновића, краљице Драге и других чланова двора.
Иако је део јавности поздравио промену, европска јавност била је готово неподељено згрожена Мајским превратом. Краљ Петар је на престо дошао у сенци захтева појединих европских држава да учесници преврата буду кажњени или удаљени са званичних положаја.
За разлику од својих претходника, Петар Карађорђевић није неговао слику недодирљивог монарха. Није био окружен великим сјајем и церемонијама, а управо због скромног и непосредног понашања народ га је прозвао Чика Пера. После великих победа Србије у ратовима, његовом имену званично је додат и епитет Ослободилац.
У лето 1914. године краљ Петар је власт практично препустио престолонаследнику Александру, који је постао регент. Александар је командовао српском војском у ратовима од 1912. до 1918. године и касније добио епитет Ујединитељ.
Петар Карађорђевић рођен је јула 1844. године у Београду, као пето дете кнеза Александра и кнегиње Персиде. Школовао се у Београду, Женеви и Паризу, а потом је завршио Војну академију Сен Сир у Француској 1864. године.
Као добровољац учествовао је у Француско-пруском рату 1870–1871. године, када је одликован Легијом части. Борио се и током устанка у Босни 1875. године, где је предводио један одред под именом Петар Мркоњић. По том имену је касније босанска варошица Варцар Вакуф преименована у Мркоњић Град.
Поред војничке каријере, Петар се бавио сликарством, књижевношћу и фотографијом. Превео је дело „О слободи“ Џона Стјуарта Мила, објављено у Бечу 1868. године, што је било сведочанство његове привржености демократским начелима и личним слободама.
Скупштина Србије прогласила га је за краља 15. јуна 1903. године. Имао је 59 година.
Владао је строго уставно и без директног уплитања у страначка надметања, што је касније допринело оцени историчара да је његова владавина представљала период изузетних демократских достигнућа.
Током Првог светског рата, у најтежим данима за Србију, стари краљ је одлазио на прве линије фронта, силазио у ровове и храбрио војнике. Године 1915. заједно са српском војском и народом прешао је преко планинских беспућа до јадранске обале и Крфа.
Последње године живота провео је углавном ван јавности, посвећен изградњи своје задужбине на Опленцу. Цркву Светог Ђорђа изнад Тополе, у којој је касније сахрањен и велики број чланова династије Карађорђевић, финансирао је сопственим средствима.
Краљ Петар I преминуо је у Београду 16. августа 1921. године, у 77. години. Иако се годинама налазио далеко од стварне власти, остао је изузетно поштован и вољен, а његова смрт дочекана је уз велико жаљење народа.
Данас сунчано и топло, највиша дневна температура 35 степени
Преузмите андроид апликацију.
