Британски краљ Чарлс је први пут подржао истраживање историјских веза британске монархије са трансатлантским ропством, након појаве документа који показује удео његових претходника у компанији за трговину робљем.
Бакингемска палата објавила је саопштење након што ју је Гардијан контактирао у вези са опсежном историјом учешћа узастопних британских монарха и улагања у поробљавање афричког народа.
Гардијан је објавио документ који показује пренос 1.000 фунти акција у Краљевској афричкој компанији за трговину робљем из 1689. године на краља Вилијама III, од Едварда Колстона, заменика гувернера компаније.
Бакингемска палата није коментарисала документ, али је рекла да подржава истраживачки пројекат, који је спонзорисала организација Историјске краљевске палате (ХРП), о умешаности монархије у трговину робљем.
Историчари специјализовани за вишевековно учешће монархије у поробљавању афричког народа опрезно су поздравили изјаву палате, али су рекли да је потребно још много тога да се уради.
„Ово је питање које Његово Величанство схвата веома озбиљно. Као део те акције, краљевска породица подржава ово истраживање кроз приступ краљевској колекцији и архиви,“ рекао је портпарол ХРП.
ХРП је партнер у независном истраживачком пројекту, који је започео у октобру прошле године, а који, између осталог, истражује везе између Британске монархије и трансатлантске трговине робљем током касног 17. и 18. века.
Сматра се да је то први пут да је Бакингемска палата јавно подржала истраживање забрињавајуће историје краљевске породице.
Документ који бележи пренос Колстонових акција на Вилијама III пронашла је у архиви др Брук Њуман, историчарка са Универзитета Вирџинија Комонвелт, која ради на књизи „Краљичина тишина“ о умешаности британске монархије у ропство.
Она је рекла да је пренос акција Колстона краљу „јасан доказ“ о централној умешаности британске монархије у трговину робљем и значају ропства за богатство монархије.
„Нема сумње да су векови улагања у афричко ропство и трговину робљем у великој мери допринели изградњи статуса, престижа и богатства данашње краљевске породице. Профит од трговине робљем и од индустрије изграђене на раду поробљених људи, заузврат је финансирао ширење царства, које је створило огромно богатство за Британију и њене краљевске породице,“ навела је Њуман.
Према њеним речима, подршка монарха је напредак, али потпуна истрага вековне укључености монархије у трансатлантску трговину робљем , као и богатство које су узастопни монарси акумулирали од тога, „захтеваће тим истраживача и форензичких рачуновођа, са пуним ресурсима“.
Како подсећа британски лист, краљ Чарлс је током посете Гани у новембру 2018. изразио жаљење због патње коју је ропство нанело, описујући то као „ужасан злочин“ . У говору народима Комонвелта у Руанди прошлог јуна, Чарлс је рекао како Британија мора да „призна сопствену прошлост“, укључујући ропство, које је назвао „најболнијим периодом“.
Међутим, активисти и представници карипских земаља у којима су поробљени људи били приморани да генерацијама раде на плантажама у власништву Британаца, критиковали су га зато што је изразио само општу тугу, а није експлицитно признао одговорност монархије.
Најновије истраживање о умешаности монархије у трговину робљем докторски је пројекат историчарке Камиле де Конинг, а финансирано од стране Савета за истраживање уметности и хуманистичких наука.
Пројекат који би требало да буде завршен до 2026. године надгледају ХРП и др Едмонд Смит са Универзитета у Манчестеру.
Професор Вилијам Петигру, водећи истраживач пројекта Регистар британских трговаца робљем, који је ангажован на изради извештаја о умешаности Британије у трговину поробљеним афричким људима, рекао је да поздравља чињеницу да је палата „признала значај“ ове врсте истраживања.
Извршна директорка британског центра за расну равноправност Рунимед траст Др Халима Бегум, поздравила је подршку палате, али је истакла да је потребна краљевска комисија да би се у потпуности истражила историја и наслеђе ропства и колонијализма.
„Такав потез би заиста могао да инспирише милионе британских грађана и грађана широм Комонвелта“, рекла је она, додајући да би то могао „постати исцељујући тренутак у којем британске институције и сами Британци размишљају о утицају и текућем наслеђу историјског расизма у овој земљи и настављају да предузимају мере потребне за решавање последица на свим нивоима”.
Makron: Znam da mogu da računam na to da će Kina urazumiti Rusiju
Преузмите андроид апликацију.
