Надомак Новог Сада налазе се три малена села у којима се просто не зна шта је лепше. Прошетали смо Ковиљом, Будисавом и Каћом како бисмо вам открили шта је њихове мештане, заправо, мотивисало на одлуку да живе тамо?
Како је директно повезан са ауто-путем А1, логично је да смо након табле на којој пише: “Добродошли у Ковиљ! Родно место Лазе Костића!“, били озбиљно мотивисани да одмах скренемо десно и видимо какав то живот воде наши драги Ковиљчани.
Иако наизглед веома мало место, Ковиљ је препун живота и у последњих неколико година је у озбиљним фазама реконструкције, те изграђивања свега онога чега није било и за шта се од мештана могло чути да им фали.
Колико се Ковиљчани све више културно уздижу посведочила нам је чињеница да је недавно отворен посебан простор за организацију разних скупова и манифестација.
Иако скривена иза једног прелепог ајнфорта, када се уђе у двориште велике куће која се налази одмах преко пута цркве, може се видети велика бина, трибине и још много обезбеђених места за седење и уживање свих оних које пут доведе на неки од скупова.
Наравно, какви бисмо то посетиоци били да нисмо скокнули и до Спомен куће Лазе Костића, а како и не бисмо када је у Ковиљу све близу једно другог? За сада нисмо могли да јој приступимо и изнутра, али нам мештани кажу да се свим силама боре како би ова кућа ускоро постала културна установа која ће моћи да се посећује.
Затим смо кренули путем Будисаве.
Мултикултуралност којом Будисава и данас одише, своје корене вуче још из далеке прошлости када су у слози живели Немци, Мађари и Срби. У то доба, комшија се пре свега мерио на основу своје људскости, а не националности.
У последњих неколико година у ово место се веома улагало. Путеви који су некада били непроходни сада су закрпљени и лепо асфалтирани, па није ни чудо што су становници Будисаве све чешће мотивисани да праве неке нове манифестације.
Становници кажу да обожавају што им је баш све на дохват руке: “Само одеш у центар и то ти је то“, али опет, понекад када их обавезе наведу да морају да скокну до града, одлична ствар је што им до центра Новог Сада треба свега десетак минута колима.
За крај нашег путовања оставили смо село за које се сматра да је старије и од самог Новог Сада.
Људи су овде изразито пријатни, те ће вас увек поздравити на улици, било да се срећете први пут или сте стари познаници. Потврдни ”клим” главом учиниће да се осећате као код куће, ма било из ког места долазили.
Специфично је да, иако се Каћ све више развија, ово месташце и даље не губи своју топлину.
Капацитети вртића су проширени, те можемо приметити да се из дана у дан нешто ново гради и ради на побољшању досадашњег стандарда живота.
Пензионер је бити лепо, али бити пензионер у Каћу има посебну чар. Ово сеоце има најсавременији и најопремљенији Дом за пензионере направљен тако да свако дружење додатно учини лепшим и посебнијим.
Нове институције, игралишта, асфалтирани путеви, светла на некада неосветљеним улицама, само су почетак напредовања Каћа у даљој будућности.
Наиме, у Ковиљ полако почињу да се досељавају роде што његове мештане посебно радује, јер то говори да је дуга и хладна зима прошла, док су Каћани век увелико навикли да у току целе године воде бригу о совама које су свој дом пронашле у вртићу у центру где малишанима улепшавају сваки дан.
И Ковиљ и Каћ, такође, имају своје манастире које нисмо могли да прескочимо у току наше посете.
Како смо се провели, шта смо све имали прилике да сазнамо и видимо, погледајте у нашем интересантном видеу.
Klisa, Slana bara, Vidovdansko naselje – Predgrađe kao sinonim za dobar život? (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
