Ковид-стрес синдрому у време пандемије у Србији су највише биле подложне жене, пензионери, особе са основним образовањем и оне које су имале психијатријску дијагнозу у прошлости, показало је истраживање о утицају пандемије на ментално здравље људи у Србији.
Анксиозни поремећаји једини су ментални поремећаји код одраслих људи у нашој земљи за које је потврђено да су изазвани пандемијом вируса корона и новим животним околностима, речено је на трибини поводом представљања резултата националног истраживања о утицају пандемије на ментално здравље људи у нашој земљи.
Истраживања показују да се од почетка пандемије 27 одсто људи осећало угрожено и потиштено због стреса изазваним патњом за ближњима, 22 одсто њих пријавило је стрес због финансија и економске ситуације, а свега се 5,5 одсто људи у Србији се изјаснило да је имало партнерских проблема.
Резултати истраживачког пројекта „Cov2soul.rs“ представљени су на трибини „На кафи са психологом“, коју је организовала Хемофарм фондација на Дорћол плазу у Бограду, настављајући и ове године циклус трибина посвећених очувању менталног здравља.
„На кафи са психологом“ је речено и да је занимљив податак да више од половине популације сматра да корона ни на који начин није утицала на њихов лични, породични и пријатељски однос, али исто толико одрслих у нашој земљи се повремено осећало у току пандемије.
Једна од говорника на трибини Професорка Медицинског факултета и и руководилац Службе за научно-истраживачку и образовну делатност Института за ментално здравље психијатар Нађа Марић рекла је у изјави за Тањуг да је „Cov2soul.rs“ пројекат који је спроведен током друге године короне и да је уз помоћ 52 млада лекара психолога, спроведен на 60 општина у Србији, где су прикупљени узорци од 1.203 испитаника.
Навела је да су неке од тема истраживања биле колико је било дистреса – одређене клиничке патње која не мора бити психијатријски поремећај, преко тога колика је била учесталост психијатријских поремећаја у одраслој популацији од 18 до 65 година, као и учелост теорија завере и динамику и начин на које настају, колико их има и да ли се разликују од света или смо слични, доживљај усамљености, ковид-стрес синдром и лични утисци о пандемији када су у питању финансије, односи са породицом, пријатељима и физичка активност.
Упитана да прокоментарише менталне поремећаје настале за време пандемије Марић је истакла да подаци нису релевантни с обзиром на то да се у Србији нису радила истраживања о распрострањености менталних поремећаја пре пандемије корона вируса.
„Свака шеста особа у Србији, односно око 700.000 одраслих између 18 и 65 година, током друге године пандемије, испунило је критеријуме за неки од 12 најчешћих психијатријских поремећаја“, рекла је она и оценила је да то нису тако обесхрабрујући резултати када се упореде са истраживањима у осталим земљама Европе, по којима, на пример, у Чешкој 33 одсто популације има неки облик менталног поремећаја.
Додала је да је по броју оболелих наша земља најприближнија Норвешкој.
Редовни професор на Одељењу за психологију и у Лабораторији за истраживање индивидуалних разлика Филозофског факултета у Београду Горан Кнежевић рекао је да је његова област истраживања „Cov2soul.rs“ везана за терорије завере и објаснио да су оне умногоме утицале на одлуку да ли ће људи приступити вакцинацији у нашој земљи.
Навео је да су затворени, потиштени, ментално скучени и традиционални људи склонији томе да верују у теорије завере и у неку „позадинску стварност“ која је у интересу одређене групе људи – Американаца, војске, присталица 5Г мреже.
Кнежевић је истакао да 20 одсто грађана у Србији потпуно или делимично верује у теорије завере, те додао да су слицни резултати и у земљама региона.
Виша научна сарадница на Институту за психологију у Лабораторији за истраживање индивидуалних разлика Филозофског факултета у Београду Љиљана Лазаревић је на трибини говорила о феномену усамљености за време пандемије.
„У оквиру пројекта Cov2soul.rs прикупљени су подаци о перцепцији усамљености. Испитаници су одговарали о томе колико често имају осећај да им недостаје друштво, колико се осећају изолованим, и колико често се осећају одбаченим од сопственог друштва“, рекла је Лазаревић.
Навела је да је 45 одсто испитаника у узорку изјавило да се никада не осећају усамљено, 50 одсто је саопштило да се понекад осећа усамљено, док је 5 одсто изјавило да су често или скоро увек усамљени.
Носилац истраживања „Cov2soul.rs“ је Медицински факултет Универзитета у Београду – наставне базе Институт за ментално здравље и Институт за социјалну медицину, у сарадњи са Одсецима за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду и Новом Саду, а истраживање је спроводено уз подршку Фонда за науку Републике Србије.
Та истраживања могу да помогну сагледавању и разумевању пандемије, што би омогућило успостављање боље контроле над сличним околностима у будућности.
Такође, циљ ове студије је и да упуте све надлежне институције како би се више укључиле у превенцију и лечење менталних болести.
Преузмите андроид апликацију.
